Sa drogom se susreo još kao srednjoškolac, ali to kratkotrajno zadovoljstvo skupo ga je koštalo. Nekoliko puta je pokušavao da izađe iz začaranog kruga zavisnosti i još uvek nije odustao.

– U početku je bilo vikendaški, pa onda malo tablete, mešanje ovoga i onoga, alkohol, heroin. Tada ne razmišljaš, mlad si, misliš da imaš slobodu, ali zapravo vremenom shvatiš da to baš i nije tako – započinje svoju ispovest mladić koji nije želeo da svoje lice pokaže pred kamerama “Prve”.

Kada je shvatio da je postao zavisnik, pala je odluka da se sam suoči sa problemom, međutim, taj pokušaj se neslavno završio.

– Najbitnije je da sam sebi priznaš da imaš problem – napominje on.

Od uzornog studenta Primenjenih umetnosti, koji iza sebe ima pet samostalnih izložbi, put droge doveo ga je u Specijalnu bolnicu za bolesti zavisnosti u Drajzerovoj ulici u Beogradu. Ipak, neposredno nakon prvog pokušaja lečenja, vratio se svom poroku.

– Neko vreme sam izdržao i čim si negde sam, opet se vratiš na staro, opet ispočetka, opet lečenje, pa sve ispočetka – objašnjava mladić.

Posle mnogo godina odustajanja i ponovnog lečenja, nema nameru da se preda.

– Teško je i lečenje. I fizički i psihički, ne bih nikome preporučio. Ovde ljudi ne shvataju da je zavisnost bolest i da je izlečiva. Budi ti sam sa sobom u svojoj glavi “kul”, a ljudi dolaze, prolaze i stiču se nova prijateljstva – zaključuje.

Reply
Share this

Blic online