Amerikanac Džonatan Ču, nedavno je bio u poseti našoj zemlji i odlučio da sa svojim pratiocima na Jutjubu podeli utiske o Beogradu, Novom Sadu, Srbima i našoj kulturi i uporedi je sa svojom, američkom. U svom video snimku, opisao je neke više nego interesantne utiske i čini se, pogodio pravo u metu, kada je u pitanju naš narod.

– Srbija je za razliku od Sjedinjenih Država – potpuno drugačija realnost. Nisam doživeo kulturni šok samo zato što sam prethodno istraživao i znao gde idem – sugeriše odmah na početku.

Većinu vremena u Srbiji proveo je u Beogradu, obišao srpska sela i proveo jedan dan u Novom Sadu, koji mu se najviše dopao zbog evropskog šarma i arhitekture i, kako kaže, izgleda kao da je izašao iz bajke.

– Uprkos tome što je slovenska zemlja, ima veoma toplu kulturu u kojoj neguju gostoprimstvo i druženje. Ozbiljni su, kao neki slovenski narodi na severu, ali imaju živost ljudi sa mediterana. Imam par anegdota vezanih za sprsko gostoprimstvo! Menadžer mog, kako će se ispostaviti, omiljenog restorana u Beogradu me je pitao odakle sam i čim sam odgovorio sedeo je 30/40 minuta sa mnom i pričao mi šta bi to sve trebalo da vidim i to ne samo u Srbiji, već i u regionu. Sledeće veče, kada sam ispričao da me interesuje filmska industrija, u drugom restoranu upoznali su me sa cenjenim srpskim režiserom i bio pozvan na snimanje filma – priča Džonatan.

U nastavku opisao je kako već tri godine živi u Njujorku i da mu stranci nikada nisu pomogli ljubaznim gestovima, a kako kaže, sumnja da se to dešava i u više prijateljski nastrojenim gradovima, kao što je Čikago.

– Jedno veče snimak sam video u blizini centra grada i video grupu muškaraca u , pedesetim/šezdesetim godinama kako večeraju zajedno, jedu roštilj i piju rakiju. Družili su se i zabavljali kao grupa studenata. Stvarno se ne sećam kad sam poslednji put video tako nešto u Americi, čini se kao da su prijatelji iz detinjstva i oduševljen sam kako su uspeli da održe prijateljstvo čak i kad su stari i sedi. Ovde muškarci kada se ožene izgube kontakt sa prijateljima. Posle mog boravka u Srbiji shvatio sam da bi trebalo više da cenim takve veze – ispričao je Džonatan.

Dodaje da pretpostavlja da čvrsta prijateljstva utiču na mentalno zdravlje Srba, zbog čega deluju mnogo srećnije od Amerikanaca. Ču kaže kako pre dolaska u Srbiju nije imao saznanja o našoj prošlosti i herojima koje istorija pamti.

– Beograd je jedan od najstarijih gradova na Zemlji. Paljen i rušen sto puta, toliko da možete da osetite duh istorije. Interesantna stvar vezana za srpske istorijske ličnosti je jedinstvo tela, uma i duha. Kraljevi, prinčevi i princeze bili su vitezi, ali istovremeno pisali i poeziju i knjige, a zatim kao stari napuštali tronove i posvećivali se veri – ispričao je Ču, osvrćući se na Stefana Nemanju, kneza Lazara.

Primetivši da su Srbi ponosni na svoju istoriju, zaključio je kako vereovatno nijedan pripadnik našeg naroda ne bi rušio statue svojih vladara, kao što je to slučaj u Americi.

– Dopada mi se što u Beogradu, Novom Sadu, ali i drugim mestima postoji veliki broj malih kafića i kafeterija, što je kafa odličnog kvaliteta, a sa druge strane imate i alternative. Neobično je što su u dva ili tri popodne kafići puni, ljudi se sastaju i druže satima – kaže Džonatan.

Sledeće što je primetio odnosi se na upotrebu duvanskih proizvoda u Srbiji.

– Prvo što urade kada sednu jeste da zapale cigaretu. To je šteta, jer da ne puše toliko, mislim da bi bili jedna od najzdravijih nacija planeti, kada uzmemo u obzir koliko im je hrana kvalitetna i koliko su fizički aktivni – kaže Džonatan.

– Sličan osećaj imao sam kada sam posetio Kolumbiju. Mislim da je to zbog toga što Srbija još uvek ima “čistu” kulturu i što je zaštićena od uticaja velikih američkih korporacija. Naravno, primetio sam MekDonaldse i Starbaks, kao i da su Srbi navučeni na svoje Ajfone i moram da vam kažem nešto: Američke korporacije uništavaju sve što dotaknu, one ne žele da provodite sate u druženju sa prijateljima iz detinjstva u nekom ušuškanom kafiću, već da u jednoj ruci imate kafu, drugoj brzu hranu i da žurite da pročitate mejlove i budete na sastancima – priča Džonatan. Ču ističe da je u Srbiji sve mnogo intimnije, stvarnije i humanije.

– To je veliki razlog koji Srbiju čini zdravom i srećnom kulturom i nadam se da će Srbi učiniti sve što mogu da bi sačuvali to – zaključuje Ču.

Reply
Share this

Blic online