Nedavne ankete sugerišu da demokrata Džo Bajden ima značajnu i stabilnu prednost u odnosu na republikanskog predsednika Donalda Trumpa u ovogodišnjoj predsedničkoj trci, kako na nacionalnom nivou, tako i u ključnim saveznim državama.

Kampanja demokratskog kandidata takođe ima i značajnu finansijsku prednost, što znači da će u poslednjim nedeljama moći da pokriva eter svojim predizbornim porukama. Analitičari postaju sve složniji u oceni da će Tramp izgubiti kandidaturu za reizbor.

Demokratama bi sve ovo moglo da zvuči previše poznato. Tako je i pre četiri godine i Hilari Кlinton predviđena velika pobeda. Svi se sećaju kako se to završilo.

Istorija bi mogla da se ponovi, a evo četiri moguća načina da se to desi.

Pre četiri godine, samo 11 dana pre izbora, direktor FBI-a Džejms Komi saopštio je da je njegova agencija ponovo otvorila istragu o Кlintonovoj upotrebi privatnog servera za elektronski poštu dok je bila državna sekretarka. Ta vest je nedelju dana dominirala naslovnim stranama, što je dalo zamah Trampovoj kampanji.

Sličan seizmički politički potres mogao bi i ovog puta da bude dovoljan da podstakne Trampovu pobedu. Problem je što su sva iznenađenja koja su se već dogodila ovog meseca bila loše vesti za Trampa, poput otkrivanja njegovih poreskih prijava i hospitalizacije zbog kovida-19. Članak “Njujork Posta” o misterioznom laptopu sa elektronskom pošom koja bi Bajdena mogla da poveže sa naporima njegovog sina Hantera da lobira za ukrajinsku gasnu kompaniju, neki konzervativci su ocenili kao takav zemljotres – ali sumnjiv izvor priče i nedostatak verodostojnosti znače da je malo verovatno da će ona pokolebati glasače.

Tramp je, međutim, obećao da to neće biti kraj sage o Bajdenovima i Ukrajini, pa ostaje da vidimo šta će se desiti u zadnje dve nedelje oktobra.

Praktično otkako je Bajden obezbedio predsedničku nominaciju Demokratske stranke, nacionalne ankete su mu pružile stabilno vođstvo nad Trampom. Čak i u ključnim “kolebljivim” državama Bajden uglavnom ima prednost.

Međutim, kao što je 2016. pokazala, ankete mogu da pogreše, podseća Bi-Bi-Si.

Predviđanje kako će izgledati biračko telo, odnosno ko će zaista izaći da glasa, uvek je izazov, a neki anketari su prošli put pogrešno procenili broj fakultetskih neobrazovanih belih glasača koji bi glasali za Trampa. Anketare su ove godine čekale nove prepreke. Mnogi Amerikanci, na primer, prvi put planiraju da glasaju poštom. Ako birači pogrešno popune svoje obrasce ili ne slede pravilnu proceduru, ili ako dođe do kašnjenja u isporuci pošte, to bi moglo da dovede do odbacivanja važećih glasačkih.

Prašina se slegla od prve predsedničke debate između Trampa i Bajdena održane pre dve nedelje.

Ankete pokazuju da Trampov agresivni stil diskutovanja i konstantno prekidanja Bajdena nije dobro “legao” ženama iz predgrađa, koje su ključna demografska kategorija u ovoj kampanji. U međuvremenu, Bajden se dobro držao adekvatno pod pritiskom, čime je dematovao republikanki narativ da zbog svojih godina (77) nije baš u najboljoj mentalnoj formi.

Druga debata je otkazana i zamenjena odvojenim televizijskim nastupima, pa je Tramp propusto prvu priliku da popravi utisak. Sledeći “popravni” će imati 22. oktobra kada će biti održana treća debata.

Ako prikaže umerenije ponašanje, a Bajdenu se desi neki dramatičan gaf, po kojima je i inače poznat, ravnoteža bi mogla da se nagne u Trampovu korist. Čak iako su ankete generalno naklonjene Bajdenu, ima dovoljno “kolebljivih” država koje bo na kraju mogle da se odluče za Trampa. Ako stvari krenu na pravi način za Trampa, aritmetika Elektorskog koledža mogla bi da mu donese pobedu, baš kao i 2016.

Iako je Tramp prošli put imao oko tri miliona glasova manje od Klintonove, imao je većinu elektorskih glasova (svaka država dobija određeni broj ovih glasova na osnovu broja stanovnika). Čini se da su neke od ključnih država koje je prošli put osvojio, poput Mičigena i Viskonsina, ovog puta nedostižne. Ali ako uspe da odnese tesne pobede u ostalim, može da dostigne 270 elektorskih glasova neophodnih za pobedu.

Postoje čak i scenario po mome bi on i Bajden dobili po 269 glasova, stvarajući izjednačenje o kojem bi odlučivale državne delegacije u Predstavničkom domu. Većina njih bi verovatno stala na Trampovu stranu.

VIDEO: Tramp zaigrao uz veliki hit

Reply
Share this

Blic online