“Veliki je strah na ulicama, iako smo relativno daleko od Johanesburga. Nasilje je ovde postalo normalna stvar, odavno. Do bezina i osnovnih namirnica je teško doći i biće još gore”, ovako za “Blic” priča Peter van der Berg, pripadnik burske nacionalne manjine i stanovnik malog južnoafričkog gradića Marbe Hola.

Slike nasilja iz Južnoafričke republike svakodnevno dolaze u svetske medije, ali tek kada pričate sa nekim od ljudi koji tamo žive možete da razumete kako je to živeti u državi koja se od prosperitentne za kratko vreme pretvorila u zemlju koja je na samom pragu rasnih sukoba i građanskog rata.

Na pitanje zašto je odlazak u zatvor Džejkoba Zume pokrenulo ovako žestoke sukobe, Peter odgovara da je situacija “kompleksna” i da tu nije reč samo o politici i ličnosti Džejkoba Zume – već pre svega o neispunjenim obećanjima.

– Situacija je jako kompleksna i da se razumemo, nije tu reč samo o politici. Čak ni o samom Zumi. Kada je Mandela došao na vlast i ukinut aparhejd, on i Afrički kongres su obećali crnim stanovnicima da će im obezbediti kuće i besplatnu struju. 27 godina kasnije – ta obećanja nisu ispunjena. Onu su zato besni na Afrički kongres i hvataju se kao davljenik za slamku, za Zumu i misle da će im on dati ono što su im nekad davno obećali – priča Peter za “Blic”.

Objašnjava i da postoji tenzija između trojice najpopularnijih vođa u zemlji.

– Zuma je pak, podelio stranku na dve frakcije. Tu se stvaraju jake tenzije između Zume i trenutnog presednika, kao i Džulijusa Maleme, koji je najradikalniji od njih trojice.

Peter, kao i drugi pripadnici bele manjine, strahuje od najavljenog oduzimanja zemlje od belih farmera, bez ikakve kompenzacije, što je politika koju Džulijus Malema zastupa. On ipak kaže da je beda sveopšta i da iz tog razloga ekstremistički stavovi lako prolaze.

– U Južnoj Africi ima mnogo mladih ljudi koji nemaju posao. Imali smo pravi bejbi bum posle pada aparhejda, vlada je davala pomoć svakoj majci, za svako dete – ali ekonomski rast nije pratio taj bejbi bum. Imamo premalo zaposlenih od kojih se mogu uzeti porezi ne bi li se platili dečiji dodaci i socijalna pomoć. Ljudi su ko što sam rekao, dobili neka obećanja koja nisu ispunjena – i nezadovoljni su. I u pljačci i protestima, oni vide šansu za sebe, što ekstremisti obilato koriste – kaže on.

Peter kaže da je korupcija u Južnoj Africi ogromna i da zbog nje pate svi stanovnici, bez obzira na boju kože. Proces protiv Zume, po njemu bio je maratonski, a nije doneo ništa.

– Korupcija je ovde postala tolika da su ljudi izgubili poverenje u političare i u pravdu. Zuma se povlačio po sudovima pet dugih godina, potrošeno je mnogo novca i na kraju je dobio samo 13 meseci zatvora. On je optužen za 700 slučajeva korupcije tako da je to smešno mala kazna za sve koji misle da treba da ide u zatvor. Za njegove pristalice – to je previše.

Po njemu, ako bi pravosuđe sada popustilo, izgubio bi se i zadnji tračak nade da bi se korupcija nekako mogla obuzdati.

– Ako se Zuma izvuče to će imati značajne posledice. Političari će dobiti poruku da mogu da rade šta god hoće, a svi ekstremisti da uz dovoljno nasilja, mogu da postignu šta god požele. Pravosuđe i ovako ima jako malo moći, a na putu je da ostane i bez to malo.

Peter kaže da se na ulicama njegovog grada oseća strah, iako je najgore, kako kaže u velikim gradovima.

– Možete da namirišete strah na ulicama, mada je najgore u velikim gradovima, kao što su Pretorija i Johanesburg. Ta dva grada su trenutno kao ostrva – ništa ne može da uđe u njih. Sve radnje tamo su zatvorene. Roba ne može da dođe, a ako bi neko uopšte i pokušao kamion će mu biti opljačkan i zapaljen. Stotine kamiona su bili napadnuti i zapaljeni.

Ipak on kaže da ni mali gradovi nisu imuni na nasilje i probleme.

– Protesti su izbijali i po manjim gradovima. A mada nama ovde trenutno ne preti neposredna pretnja, hrane ima sve manje, a benzin je teško naći. To stvara veliku nervozu među ljudima. Pokušavamo da živimo naše živote, ali od straha je teško pobeći.

Na pitanje da nam potvrdi da li je istina da se formiraju oružane milicije, sastavljene od ekstremnih desničara i privatnog obezbeđenja, koje brane pojedine gradove Peter odgovara negativno, mada iznosi i podatke da je došlo do oružanih sukoba .

– Koliko ja znam, nema organizovanih milicija i grupa… još uvek. Nije ni nalik onome što se desilo 1994. kada su se crnci i belci sukobljavali. Čuo sam da je bilo žestokih pojedinačnih sukoba između vlasnika radnji i demonstranata, ali to nije delo organizovanih milicija.

On je naveo slučaj za koji zna, kada su vlasnici radnji iz Indije otvorili vatru na napadače koji su pljačkali njihove radnje.

– Vlasnici radnji iz indijske zajednice su otvorili vatru na pljačkaše i koliko sam čuo, 27 ljudi je ostalo da leži mrtvo. Ne rade to svi, doduše. Ljudi se plaše da će odgovarati pred sudom za odbranu svoje imovine.

Za kraj, Peter je odgovorio na pitanje kako vidi budućnost Južne Afrike.

– Vidite, još uvek nismo prešli preko crvene linije koja vodi ka građanskom ratu. Situacija je vrlo teška, ali još uvek nije došlo do toga da imamo pravi rat.

Međutim, on kaže da svi veruju da će rata biti u neposrednoj budućnosti i da će biti i klasni i rasni po svojoj prirodi.

– Malema je najavio juče da će njegove pristalice da počnu da oduzimaju zemlju farmerima, čak i bez odluke vlasti. To će biti pravi početak rata. Sa jedne strane će biti crnci, a sa druge belci i Indijci… Malema pak želi revoluciju, i mnogi mladi i siromašni ga slede, dok je ostalim političarima i njihovim saradnicima, bitno samo da mogu da ostvare sopstvenu materijalnu korist – siromasi ih ne zanimaju. Budućnost je neizvesna – završava Van Berg.

Reply
Share this

Blic online