Američki predsednik Džo Bajden stigao je u sredu u veče u Veliku Britaniju, u okviru turneje po Evropi, gde će boraviti na samitu G7, EU i NATO i sastati se sa ruskim kolegom Vladimirom Putinom.

Iako Sjedinjene Države imaju dosta toga da pretresu sa evropskim saveznicima, Bajdenov fokus je na Kini. Kako piše “Dojče vele”, on pre svega želi da skuje savez protiv azijskog džina.

Osam dana, četiri samita, tri zemlje: krcat je raspored Džoa Bajdena tokom prve predsedničke posete Evropi, navodi DW.

Bajden se u četvrtak sastao sa britanskim premijerom Borisom Džonsonom da “pretresu” bilateralna pitanja, od klime i trgovine do Severne Irske.

U petak i subotu ide za Kornvol i ovo će biti prvi put da su se najveće svetske ekonomije okupile lice u lice otkako je počela pandemija. Očekuje se da će razgovarati o oporavku i da će imati bilateralne sastanke s drugim liderima na marginama samita, uključujući nemačku Angelu Merkel i kanadskog Džastina Trudoa. U nedelju će se Bajden sastati sa kraljicom Elizabetom II, pre odlaska u Brisel na samit NATO, gde će prvi put sresti savezničke države pakta od 2018. Razgovaraće se o ruskim vojnim akcijama u regionu, te “strateškim izazovima” iz Kine, sajber pretnjama, klimatskim promenama i povlačenju trupa iz Avganistana.

Takođe, kako navodi Npr.org, Bajden će se na marginama samita sresti sa turskim kolegom Redžepom Tajipom Erdoganom što bi mogla biti najteža konverzacija otkako je američki predsednik u aprilu proglasio genocidom masovni pokolj Jermena od strane otomanskih Turaka pre više od jednog veka.

U utorak će se održati prvi američko-evropski samit od 2014, a među temama će biti carine na čelik i aluminijum iz vremena mandata Donalda Trampa, subvencije “Erbasu” i “Boingu”, te tehnološka politika, uključujući 5G bezbednost, nove tehnologije i regulative.

A na kraju turneje, Bajden – koji želi “stabilne, predvidljive odnose” s Rusijom – naći će se u Ženevi na dugo očekivanom sastanku s Putinom. Očekuje se da će se razgovarati o Ukrajini, mešanju u izbore, trovanju i hapšenju opozicionara Alekseja Navaljnog, hakerskim napadima. Ovo će biti prvi samostalni američko-ruski samit od 2018.

Rafael Ber, kolumnista “Gardijana” za britansku i međunarodnu politiku i bivši dopisnik za Baltički region i Rusiju, piše da je Bajden prešao Atlantik “na plimi dobre volje”.

Nakon četiri godine Donalda Trampa, evropski lideri su zahvalni na samoj činjenici da je u pitanju američki predsednik koji veruje u demokratiju i razume diplomatiju, ističe Ber.

Predsednik je u članku u “Vašington postu”, objavljenom uoči puta u Evropu, govorio o “obnovljenoj” i “nepokolebljivoj” posvećenosti transatlantskim odnosima zasnovanima na “zajedničkim demokratskim vrednostima”.

S obzirom da njegova turneja počinje u Kornvolu na samitu lidera G7, na red potom dolazi NATO, te sastanci sa predsednicima Evropskog saveta i komisije u Briselu, Ber ukazuje da Bajden namerava da “orkestrira talasom zapadne solidarnosti kao uvertirom” uoči finalne stanice u Ženevi, gde će sesti s Putinom.

A na tom frontu, stabilno zahlađenje odnosa računaće se kao progres.

Ber ukazuje da bi repriza koreografije Hladnog rata laskala Putinovoj Rusiji da je i dalje supersila, međutim u stvarnosti Vašington vidi Moskvu kao silu u padu, koja kompenzuje svoj smanjeni uticaj ispadima tamo gde je moguće, sejući razdor. Putina, piše Ber, ne smatraju rivalom već ga drže iritantnim.

Bajdenu je daleko važnija Kina, stvarna supersila Istoka koju je američki predsednik imao na umu kad je govorio o oživljavanju Alijanse sa zapadnim demokratijama. Evropskim ušima može zvučati da se nova američka administracija nada da će vratiti vreme unazad na mirniju epohu, nakon Trampa, ali Bajden u stvari dolazi da kaže Evropi da se udruži u predstojećoj trci za globalnu suprematiju sa Pekingom.

A u tom kontekstu, u Evropu on uključuje i Britaniju. Bajden smatra da je Bregzit besmislena sabotaža Evropske unije, Bela kuća je više volela Britaniju dok je bila pro-američki glas koji je širio svoj uticaj u EU. Kako je sada ostala bez te funkcije, piše Ber, jedina korist od Bregzita je da se olakša Britaniji da prihvati ekonomsko i strateško podaništvo u odnosu na SAD, a to znači kretanje oštrom linijom spram Kine.

Evropske nacije ne bi trebalo dugo da čekaju ako je izbor usklađivanje sa Vašingtonom ili Pekingom. Lako je “otpisati “ SAD kao globalnog razmetljivca, ali “alternativa je ekspanzionistička totalitarna država koja je trenutno umešana u genocid protiv Ujgura”. Da je Kina siromašnija, Bajdenova misija bi bila lakša, ali ekonomski jaz između supersile i njenog izazivača se zatvara, ukazuje Ber.

Tokom Hladnog rata, Kremlj je održavao kredibilno vojno rivalstvo sa Zapadom, ali nije dugo stajao kao ekonomski suparnik. Kolaps sovjetskog modela naizgled je pokazao da političke slobode i prosperitet dolaze u paketu, međutim kineski hibridni model autoritarnog kapitalizma kao da poništava tu teoriju.

Kineski novac daje Evropi komercijalne podsticaje, koji konkurišu njenoj retorici o demokratskim vrednostima. Kina je najveće izvozno tržište Nemačke. Manje članice EU jedva su dočekale kineske investicije u svoje infrastrukture i biznise, iako nedoumice polako ali sigurno rastu. Veliki trgovinski sporazum između Brisela i Pekinga potpisan prošle godine, kako ističe Ber na zaprepašćenje Vašingtona, trenutno je zamrznut zbog spora oko evropskih kritika zbog zlostavljanja ljudskih prava u Kini.

Evropske vlade još ne osećaju taj nivo urgentnosti kao SAD u vezi Kine. Geografija tu igra ulogu – Amerika ima pacifičku obalu i stratešku obavezu prema Tajvanu – a tu su i konceptualne razlike. Kako je jedan diplomata sumirao, “Evropa ne voli ono što Kina radi, ali SAD ne vole ono što Kina jeste”.

Američki predsednik, piše Ber, sada urgira zapadne kolege da pokažu solidarnost jer je mogućnost podele, pada i diskreditovanja demokratije realnija nego ikad u njegovoj pedesetogodišnjoj karijeri u Vašingtonu.

Tokom tog vremena, Bajden je napredovao strpljenjem i diplomatijom, ali njegove manire ne treba pobrkati sa njegovom misijom – umereni stil je ovde u službi stroge poruke. On nije preleteo Atlantik da bi se valjao u nostalgiji za alijansama koje su pobedile u prvom hladnom ratu, zaključuje Ber. On sakuplja regrute za drugi.

Reply
Share this

Blic online