Nije iznenađujuće što je određeni deo ruske javnosti tako energično reagovao na trovanje i zatvaranje opozicionog političara Alekseja Navaljnog, izašavši na masovne proteste dva vikenda zaredom pre nego što je njegov tim promenio taktiku. Ipak, na kraju, protesti su se manje odnosili na Navaljnog, a više na frustracije mladih Rusa i urbane srednje klase, koje ekonomska stagnacija pritiska od 2014. godine.

Glavno pitanje je može li tim Navaljnog da iskoristi rastuće socioekonomske probleme u zemlji pre nego što ga vlast preusmeri na neke manje preteće pravce.

Dosadašnja strategija režima bila je da reaguje tipično brutalno, baš kao i tokom poslednjih velikih demonstracija u leto 2019. godine. Vlasti takođe iznose argument da Navaljni nije “antikorupcijski krstaš”, već vođa revolucije koju sponzorišu strane organizacije, piše “Moskov Tajms”.

Ova represija je način na koji vlasti poručuju svima koji izađu na ulice da će biti prinuđeni da plate cenu i da se ta cena povećava. Vlasti poručuju: “Dakle, želite revoluciju dostojanstva u ukrajinskom stilu? Prvo treba da budete spremni da prođete kroz određeno poniženje“. Zbog toga sudije izriču oštre kazne zbog deljenje sadržaja sa protesta na društvenim mrežama i zatvaraju demonstrante u bedne kampove prvobitno postavljene za ilegalne migrante.

Navaljni ima problem da predstavi ideju o dostojanstvu kako glavnom okidaču za proteste, jer je Vladimir Putin već usadio među Rusima ideju da je dostojanstvo izražavanje otpora Zapadu. Taj narativ mu ide na ruku kada Navaljnog predstavlja kao oruđe Zapada, ocenjuje “Moskov Tajms”.

Kremlj je prilično vešt u korišćenju ove taktike, jer zna kako utiče na ponašanje ljudi, posebno u trenutku kada je većina Rusa prilično apatična i depolitizovana. Кada vlada jasno stavi do znanja da je spremna da koristi nasilje nad mirnim demonstrantima, tada “udara” na već postojeći način razmišljanja da možda protesti neće dovesti do stvarnih promena u društvu.

Кremlj računa na tu reakciju i želi da u javnosti stvori osećaj da će bilo koji protestni pokret biti ugašen, baš kao i ostali pre njega. Tada će se čak i ljudi koje pritiskaju problemi odlučiti za ono što im izgleda kao potpuno racionalno ponašanje i kloniće se politike.

Dok su van Rusije raširene pretpostavke da je Navaljni kod kuće prihvaćen kao lider opozicije, do sada dostupni podaci govore drugačiju priču. Nivo podrške Navaljnom se nije promenio – samo oko 20 odsto stanovništva mu je naklonjeno. Čini se da je Navaljni možda precenio spremnost običnih ljudi da ga podrže.

Baš kao i Putin, Navaljni možda živi u informacionom balonu. On i njegov tim sjajno generišu pažnju medija, viralni sadržaj i privlače ogroman broj gledalaca na antikorupcijskim videima. Ali ova popularnost se uglavnom ne pretvara u aktivnu podršku van društvenih mreža. Razlozi za to su brojni. Jedan od njih je taj što u ruskom društvu vlada ogromna inercija. Većina ljudi oseća da režim nije na ivici kolapsa i da je malo verovatno da će masovni ulični protesti ubrzati kraj Putinove ere.

Navaljni je veoma uspešan u dopiranju do mladih Rusa, ali rusko stanovništvo generalno staro sa malim udelom mladih ljudi. Navaljni nema mnogo iskustva u privlačenju podrške većinske populacije sa pravom glasa koju čine ljudi srednjih i starijih godina.

Još jedan faktor koji trenutno deluje protiv Navaljnog je taj što je ruska vlada većinu svoje kovid pomoći usmerila ka svom glavnom biračkom telu, a ne ka vrsti ljudi koji su izašli na ulice podržavajući Navaljnog.

Napokon, ruske vlasti nisu nametnule prestroge mere, izbegle su kolaps zdravstvenog sistema i stvorile su efikasnu vakcinu. U tom kontekstu, uobičajena poruka ruske opozicije – “promenimo svoje načine i živimo kao ljudi na Zapadu“ – zvuči manje ubedljivo nego obično.

Ništa od ovoga ne znači da se Кremlj ne boji Navaljnog ili da neće dati sve od sebe da obeshrabri njegove potencijalne pristalice. Hoće. Кremlj je suviše svestan da izborno ponašanje u zemljama poput Rusije može biti nepredvidljivo. Najveći ruski politički događaj 2021. godine su izbori za Dumu u septembru. Uprkos svim svojim alatima i trikovima, Кremlj ponekad može biti iznenađen uticajem protesta na glasanje.

Navaljnov tim savršeno razume da, kako stvari stoje, Putina ne mogu pobediti na izborima. To je možda deo razloga zašto su rekli da će sa uličnih protesta preći na diplomatske napore za puštanje Navaljnog. Postoje znaci da je ovaj cilj ambiciozniji nego što se predstavlja i da ti diplomatski napori neće biti ograničeni na puštanje Navalnija.

Na kraju, ono što pokušava Navaljnov tim jeste da ubedi i Ruse i svet da je on jedini legitimni protivnik Putina i da je njegov uspeh najbolja garancija buduće demokratizacije Rusije. Prema ovoj logici, prenos moći na bilo koju drugu osobu osim Navaljnog ne bi bio dovoljan. Prerano je, međutim, reći da je celo rusko društvo spremno da podrži taj predlog.

Reply
Share this

Blic online