Kada se jednom obaveže, to je zauvek. A kada je pre 41 godinu odlučio da svoj život provede sa voljenom Babi, znao je da će sa njom biti do zadnjeg trena. I bez obzira na Alchajmerovu bolest sa kojom se ona suočava, bdi nad njom stalno. Kada ona smogne snage, plešu zajedno, imitirajući Freda Astera, gledaju stare komedije, smeju se i sede na plaži, posmatrajući beskrajno plavetnilo…

Iako sve ovo zvuči kao priča iz nekog srceparajućeg ljubića, to je, zapravo, život koji već godinama živi nekadašnji frontmen “Seks pistolsa” i lider sastava “Pablik imidž limited” Džon Lajdon, poznatiji kao Džoni Roten. Život mu se maltene sveo na brigu o supruzi Nori Forster (78).

Zato su iskustva šezdesetčetvorogodišnje pank ikone sa Alchajmerovom bolešću supruge i briga o njoj centralni deo njegove nove knjige “I Could Be Wrong, I Could Be Right”. Naslov knjige zapravo je pozajmljen stih iz pesme “Rise”, koju je sa sastavom PIL objavio 2016. Knjigu u razgovoru za “Obzerver”, nedeljno izdanje “Gardijana”, naziva kolekcijom svojih necenzurisanih misli, a svoj dan opisuje kao konstantno negovanje supruge Nore, koju zove Babi. Ponekad uspe da u dan udene i rad sa svojim bendom.

– Ne može da se nosi sa stresom, sa svetlom, ljudima, gužvom. Zahteva 24-časovnu negu i upada u paniku kada nisam tu da joj popunim rupe u pamćenju. Teško je naći dobre medicinske sestre. Ona mora da veruje osobi koja je sa njom – priča Lajdon, prisećajući se da je Nora nekoliko puta zapalila kuhinju i bežala, tvrdeći da neki ljudi hoće da je ubiju.

Bez obzira na teško zdravstveno stanje supruge, britanski muzičar odbacuje pomisao da će je izgubiti, uveren da ona prolazi kroz neke traume.

– Pamćenje je polako ali sigurno izdaje. Trudim se da to putovanje bude srećno, a ne tužno. Ona me nikada neće zaboraviti, kao ni ja nju!

Briga o bližnjem za Lajdona nije strana. Još od detinjstva, dok je otac radio, a majka često poboljevala, brinuo je o svojoj mlađoj braći:

– Najvažnije što sam naučio od roditelja jeste da samosažaljevanje ne postoji. I možda ne delujem ranjivo, ali veoma sam emotivan, strastven čovek – ističe Lajdon, priznajući da mu patnja njegove supruge teško pada. Iako je Nora uvek bila zaboravna, njeno stanje je naglo počelo da se pogoršava nakon smrti ćerke Arijane. Takođe muzička umetnica, poznata po pseudonimu Ari Ap i pank bendu “Slits”, preminula je 2010. od raka.

– Imam veoma lepa sećanja na Ari. Zapravo, imam lepa sećanja na sve koji su umrli. Od tog trenutka, od smrti Ari, Nora je počela da se povlači u sebe. Nešto tako strašno kao što je smrt ćerke morala je da pregura, a nijedna majka to ne bi trebalo da doživi. To ti iščupa srce…

U knjizi piše i o svakodnevnim kućnim obavezama, od čišćenja i kupovine, do hranjenja veverica, a dotiče se i društveno-političkih tema. Iskazuje svoje stavove o kraljevskoj porodici, Bregzitu, Trampu i raznoraznim dogmama. Te dogme za njega su religija, komunizam, politika identiteta i politička korektnost. O tome piše da bi, kako kaže, podstakao razgovor.

– Ljudi bi trebalo da razgovaraju kao razumna bića, umesto što se deru jedni na druge. Ja sam individua, i razmišljam za sebe, a ima još mnogo takvih – smatra muzičar, koji je svojevremeno podržavao Baraka Obamu i Hilari Klinton, a danas je njegov izbor Donald Tramp. Upitan zašto, odgovara zbog ekonomije, ali i zato što je Džo Bajden, po njemu, nesposoban da vodi državu. Na direktno pitanje da li će 3. novembra glasati za Trampa na predsedničkim izborima u SAD, odgovor je kratak i jasan:

– Da, glasaću!

Već decenijama živi u Los Anđelesu, ali pomno prati dešavanja u Velikoj Britaniji. Ne haje zbog kritika na njegov račun što podržava Bregzit, iako živi preko okeana i poručuje:

– Progovorila je radnička klasa. Ona neće više da dozvoljava da im neki nepoznati kontinentalci govore šta da radi!

Kao koautor antiestablišment himne “God Save the Queen” iz 1977, danas žali kraljevsku porodicu.

– Oduvek sam imao osećaj da su oni jadne ptičice zarobljene u kavezu. Doduše zlatnom, ali opet su zarobljeni – ističe muzičar, a svoj bes usmerava i prema raščinjenoj članici kraljevske porodice – supruzi princa Harija, Megan Markl.

– Odvratna je osoba, loša glumica. Trebalo da prestane da bude tako samopravična i samozadovoljna…

I dok Marklova, po njemu, nema apsolutno nikakva prava da se poziva na to da je bila žrtva rasizma, ističe da se okrenuo Trampu upravo u trenutku kada je još uvek aktuelni predsednik SAD nazvan rasistom i podseća da su i njega optuživali za istu stvar.

– Zato me i vređa kada bilo koga nazovu rasistom. Bio sam šokiran kada su me tako okarakterisali. Mene koji imam unuke mešovite rase, koji sam podržavao pokret “Rock Against Racism”, pomagao rege umetnicima da dođu do diskografskih ugovora, radio sa sastavom “Afrika bambata”…

Kad god može, ne zapostavlja bend “PIL”, sa kojim je 2012. prvi put gostovao u Beogradu, na Ušću, a zatim i u bašti SKC-a. Na sceni se, kako ističe, oseća najbolje. Tačno 45 godina nakon što ga je Malkom Meklaren prekrstio u Džonija Rotena i postavio za frontmena “Sex pistolsa” priznaje da mu je taj bend promenio život, uz opasku da je bez sumnje bio srećne ruke. Basista “Pistolsa” Sid Višiz danas mu, kako kaže, dolazi u snove, kao i njegovi roditelji ili Ari:

– Svi koji su mi bili bliski, a umrli su, dolaze mi u snove. I to na divan način. Pričamo stalno. To je kao da ti neko dođe u posetu. Možda sam u zabludi, ali to je onda tako lepa zabluda.

Posvećen je supruzi, ali ni sam ne može da se pohvali savršenim zdravstvenim stanjem. Heroina se okanuo zbog meningitisa, a metamfetamin mu je toliko oštetio pluća da je stalno pod rizikom da dobije grip ili upalu pluća.

– Strah da se više nikada neću probuditi zbog heroina na kraju je bio neprihvatljiv za mene. A pluća mi zadaju najgore muke. Svako bi pomislio da imam koronu. Doktori mi kažu da ostavim cigarete. Ali, ne mogu. Neću da budem nevina kaluđerica. Mislim da sam još uvek živ samo zahvaljujući svojoj umetnosti!

Reply
Share this

Blic online