Zajednička nit koja je povezivala Mišu Aleksića i Dragoljuba Đuričića bila je u osmehu, i da su zajedno svirali u nekom bendu, to bi bio jedan veliki osmeh koji zrači sa bine, ocenili su večeras sagovornici Ivan Ivačković, Dušan Vesić i Miroslav Vicko Milatović na tribini o pomenutim muzičarima koji su izgubili bitku sa kovidom 19 i time šokirali kulturnu javnost.

Panel pod nazivom “Ritam sekcija kao baza, rokenrol kao fatum” u posebnom ciklusu “ŠesTO čulo – Posveta” održan je u okviru 6. izdanja Festivala dokumentarnog muzičkog filma “Dok’n’Ritam” u Domu kulture Studentski grad pred okupljenim ljubiteljima dva velika rok muzičara.

Moderator i učesnik razgovora je bila Sandra Rančić, inače direktorka ovog festivala.

Sva tri sagovornika su inače bubnjari, odnosno Milatović je oduvek u tom poslu kao nerazdvojni član rok benda “Riblja čorba”, dok su publicisti i rok novinari Ivačković i Vesić imali izlete u tom smeru kada su se bavili muzikom neko vreme.

Kolega iz benda, Vicko Milatović prisećao se druženja sa kolegom bas gitaristom Miroslavom Mišom Aleksićem, koji je napustio ovaj svet 29. novembra 2020. od posledice korona virusa.

Na početku razgovora pušten je spot “Ostaću slobodan” grupe Riblja čorba, za koju je muziku pisao upravo Aleksić, i Milatović je otkrio da je zanimljivo kako baš na toj pesmi slučajno nije snimljen bas.

Nije mogao da se seti kako se to desilo, jednostavno niko nije primetio i pesma je na kraju tako objavljena, a onda se uključio Dušan Vesić, i objasnio kako je do toga došlo.

Kao mlad novinar Vesić je davno išao u studio ovog benda da čuje novi album koji su u to vreme snimali – “Pokvarena mašta i prljave strasti” (1981).

Dok je preslušavao numere, video je da pesma “Ostaću slobodan” ima falš u basu i to je izneo pevaču i lideru grupe Bori Đorđeviću.

Ispada kasnije da je bio u pravu, i oni nisu mogli to da poprave, jer je Aleksić bio van zemlje na odmoru u Londonu, i odlučili su da skinu ceo takav bas, podelio je tu anegdotu Vesić, autor poznate emisije “Rockovnik” od 40 epizoda, kao i TV-serije i filma “EKV-Kao da je bilo nekad”.

Milatović se prisetio da je upoznao Mišu davne 1976. godine, dok je svirao u grupi “Born”, a preminuli umetnik ih je tada pitao da krenu da stvaraju originalne autorske pesme, a ne samo strane hitove hard rok grupa “Deep Purple” ili “Black Sabath”.

Kada su krenuli sa probama, Aleksić je bio taj koji je predložio da se dovede Bora Đorđević, kojeg je znao u to vreme kao akustičnog muzičara, a sam je priznao za sebe da nije dobar za glavni vokal, nego da bude samo prateći. Ostalo je istorija, jer je Riblja čorba onda osnovana 1978. godine i još traje.

Milatović je izjavio da mu je veoma teško da priča o svom prijatelju, da onda oseća samo bol i tugu.

Ivan Ivačković, pisac, rok novinar, publicista, autor knjiga o Bajagi, Madoni, naravno najpoznatiji po delu “The Rolling Stones – Umetnost pobune”, evocirao je uspomene na svoje prijatelje Aleksića i Đuričića, uz napomenu da su bili izuzetno kvalitetni pre svega kao ljudi.

“Dragoljub Đuričić je bio primer kako jedno ljudsko treba da bude. Veoma mi je teško da se odlučim da li je on bio bolji kao čovek ili muzičar. To je bilo izjednačeno. Toliko toga ima da se kaže inspirativno o njemu, i teško mi je da pričam tek usput o tako velikom čoveku”, bio je setan Ivačković, očigledno i dalje utučen zbog gubitka prijatelja.

Istakao je da je proslavljeni bubnjar pružio ogroman doprinos rokenrolu, da je svirao na barem 20 antologijskih albuma domaće muzike, i da je ostavio traga u bendovima kakvi su “Leb i sol”, “YU grupa”, a da je i u niškoj grupi “Kerber” odsvirao njihove najbolje albume.

“Dragoljub je meni bio kum na venčanju iz jednog jedinog razloga – bio je apsolutno najbolji čovek koga sam poznavao u životu, a kroz svoj posao sam zaista upoznao mnogo ljudi. Ostavio je trajno nasleđe sa dva važna elementa – muzika i osmeh, u koji je stala njegova čistota i dobrota karaktera”, sa prisutnim bolom je govorio Ivačković.

Interesantna je bila i priča o tome da je Đuričić upravo Ivačkovića pitao za savet da li da prihvati ponudu da pređe u makedonsku bluz rok atrakciju “Leb i sol” ili u hrvatsku pop rok bend “Parni valjak”. Kako je Ivačković bio u to vreme, po svom priznanju, možda najveći fan “Leb i sol” u celoj Jugoslaviji, navijao je upravo za Vlatka Stefanovskog i tu ekipu.

Tako se i desilo, i pokojni bubnjar je bio beskrajno zahvalan njemu što je tako ispalo, jer je uvek govorio da mu je to bio najlepši period u karijeri, sviranje sa Stefanovskim.

“Kada sam javio Vlatku da našeg Dragoljuba više nema, on mi je rekao da je Đuričić bio kao lik iz partizanskih filmova koji se uvek vraća po ranjenike”, podelio je Ivan i ovaj podatak.

Takođe se prisetio skromnosti Aleksića i Đuričića, gde je ovaj prvi odbio da primi bilo kakav, makar i simboličan honorar za promociju svoje knjige “Rokenrol uživo” u Pančevu, već je o svom trošku doputovao svojim kolima, proveo književno veče sa fanovima i vratio se kući.

Veliki bubnjar je za učešće na Beer festu od direktora manifestacije rekao da ne postoji cifra za koju on nastupa, već da će pristati za bilo koju sumu, i dodao da je na taj način upropastio svoju karijeru.

“Oni su se trajno produžili kroz muzičku zaostavštinu, prevarili su vreme”, zaključio je Ivačković.

Bora Đorđević koji živi godinama u Sloveniji sa suprugom, kratko se obratio prisutnima putem video linka i spomenuo da grupu čeka predstojeći nastup na “Arsenal festu” u Kragujevcu.

“Koliko god bili srećni što konačno sviramo nakon tolike pauze, istovremeno smo i veoma tužni, jer će to biti prvi koncert bez našeg Miše”, sa tugom je pričao frontmen dugovečnog rok sastava.

Podsetio je javnost da je “Riblja čorba” imala poslednji koncert u Kranju (Slovenija) pre pandemije, u februaru 2020, a da planiraju da naprave veliki koncert posvećen Miši Aleksiću u Beogradu.

Tada bi svirali isključivo pesme grupe koje je Aleksić stvorio (“Lutka sa naslovne strane”, “Amsterdam”, “Ostaću slobodan”, “Dobro jutro”, “Ostani đubre do kraja”, “Lud sto posto”…).

Takođe, otkrio je da će se na novom albumu benda naći i pesme koje je odsvirao Aleksić – “Naše sunce prerano je zašlo”, “Parada”, a muziku je napisao za “Dve gitare”, čiji su stihovi proročki u svojoj simbolici: “Ne trošite džabe pare, nisam tol’ko važan lik, ukrstite dve gitare, nek’ to bude spomenik”.

“Miša se ugasio i nije više sa nama”, rekao je Bora, a onda se ispravio – “Ustvari jeste sa nama, on je tu, podržava nas u radu, u to sam siguran, i da će biti srećan što smo ipak nastavili da sviramo”.

Svi sagovornici su i dalje bili u neverici da su nas zauvek napustili dva velika muzičara Dragoljub Đuričić i Miša Aleksić i nije im bilo jasno da je bilo koja bolest mogla da pobedi njihov neverovatan duh, pozitivnu eksplozivnu energiju i retko iskren osmeh koji je sve oraspoložio i činio srećnim.

Nakon razgovora je usledila premijera dokumentarnog filma „Riblja Čorba: Pesme bez kojih se ne može” Dušana Vesića i Sandre Rančić, snimljenog pre 11 godina, a tek sada su se stekli uslovi za prikazivanje.

Reply
Share this

Blic online