U produkciji Srpskog pozorišta u Mađarskoj, na sceni u ulici Nađmeze, u samom centru Budimpešte, publika je aplauzom pozdravila glumca Aleksandra Dunića, koji je izveo monodramu “Miloš Veliki – Knjaz srpski”, po tekstu Milovana Vitezovića, u režiji Milana Rusa, direktora Srpskog pozorišta u Mađarskoj.

Nakon premijere u Budimpešti, predstava je izvedena i u mađarskim mestima nastanjenim srpskim življem, u Lovri na Čepelskoj Adi, kao i u Deski, pored Segedina. Publika, željna kulturnih dešavanja i pozorišnih predstava nakon duge pauze usled pandemije, sa velikim zadovoljstvom dočekala je i pozdravila glumca Aleksandra Dunića, kao i celu ekipu Srpskog pozorišta u Mađarskoj.

U razgovoru sa Milanom Rusom, koji godinama vodi SPM, saznajemo da veoma rado sarađuje sa beogradskim glumcem Aleksandrom Dunićem, koji mu je i poslao tekst Milovana Vitezovića, a onda je veoma brzo pala zajednička odluka da se na scenu Srpskog pozorišta u Mađarskoj postavi ova istorijska monodrama.

– Sa Aleksandrom Dunićem smo već sarađivali na obostrano zadovoljstvo, a kada sam bio u Beogradu, odveo me je u Pozorište na Terazijama, gde sam upoznao mnoge kolege. Slično razmišljamo, dobro se razumemo i nadam se dugotrajnoj saradnji, a tekst ovakvog pisca, Milovana Vitezovića, koji je jedan od najboljih dramaturga u Srbiji, pravi je izazov. Predstavu smo osavremenili multimedijalnim efektima, ubacili smo jedan veliki ekran, i onda se odmah čitava predstava odnosi na sadašnjicu. Pokušali smo da vidimo šta bi Miloš rekao i kako bi reagovao, da je u njegovo doba postojao ekran – kaže Rus.

Od glumca beogradskog Pozorišta na Terazijama, koji je u više navrata gostovao u Budimpešti i ostvario saradnju sa Srpskim pozorištem u Mađarskoj, saznajemo da se i pisac veoma raduje što se njegovi tekstovi igraju pred peštanskom publikom.

– Istorijska monodrama je sada veoma redak, gotovo nepostojeći žanr, u ovo brzo potrošačko vreme, kada su i komadi i naša sveopša komunikacija svedeni na „instant“ događaj. Za ovakav tekst bilo je potrebno mnogo istraživačkog rada i truda po arhivima i čitaonicama. Apelovao bih na mlade pisce da neguju ovaj žanr, jer se od istorije ima šta naučiti – kaže glumac Aleksandar Dunić, koji i sam rado bira ovakve uloge i dodaje da sa velikim zadovoljstvo sarađuje sa ekipom SPM-a.

Za čitavu ekipu priprema predstave bila je potpuno novo iskustvo, jer su jedno vreme probe tekle putem skajpa, što je bilo nužno, ali kako su direktni kontakti nezamenljivi, svi zajedno zaključuju da su za par dana „živih“ proba uradili više nego nedeljama unazad. Potpunom utisku predstave svakako doprinosi izuzetno lep kostim – svečana uniforma Miloša Obrenovića, optočena zlatovezom, koji je izrađen vrednim rukama Eve Brcan, u radionici „Zlatne ruke“, pri KUD-u „Banat“ iz Deske.

Predstavu je režirao Milan Rus, asistent režije je Katarina Bači, scenograf Tibor Pragai, kostimograf Eva Brcan, inspicijent Noemi Borbelj. Za tehniku je zadužen Bogdan Sabo, a za plakate i dizajn Nikola Skorić.

Reply
Share this

Blic online