Nema nikakve sumnje da u proteklih pola veka postoji mnoštvo neostvarenih filmskih projekata, ali verujte na reč potpisniku ovih redova, mnogo više ih je stripskih.

Ovakva pregnuća nisu, ne samo ugledala svetlo dana zbog različitih gromoglasnih razloga, od cenzure, preko samocenzure urednika, do gašenja izdavačkih kuća, nego i mnogo češće zbog lenjosti, pasivnosti, kratkovidosti, nezainteresovanosti ili produkcijskih razloga koji su se svodili na mnogo prozaičniji povod – novac. Često i odista neznatan za ovakve poduhvate. Dakle, ne veći od nekoliko hiljada evra, računato u današnjem novcu. Sada ćemo o jednoj “početnici”, a pošto je potpisnik ovih redova više nego običan insajder, dakle koautor je, tekst će imati ispovedni prizvuk.

Usput, što će se pokazati presudnim za osujećenje “Prostitucije za početnike”, deo finansiranja je snosio jedan veletrgovac cvećem, sjajan tip, pravio je dobre žurke na pančevačkom putu, ali…

Ilustrator Brana Jovanović je otišao u penziju iz “Bazara” i pošto nije bio od onih koji ostavljaju lovu po strani za crne dane, dok je čekao prvu, nisu mu baš cvetale ruže, a bogme ni meni.

Pošto sam se oduševio srpskom obnovom ideje “početnica”, o čemu sam napisao veliki tekst u NIN-u na čak tri stranice, predložio sam mu da i mi uđemo u posao…

STROGO NAUČNO

Pregledao sam sajt “Ajkon buksa” i video šta sve imaju, a šta nemaju, pa sam 2000. prvo Brani, a potom i srpskim izdavačima predložio sumanutu ideju da tekstom i stori-bordom valjano obradim materiju. Izdavači su tražili da vide nekoliko stranica i naslovnu, koja je sada u “Blicu”. Brana je pristao, ja sam prikupio prigodnu građu, inostranu i domaću (ima toga oho-ho, takođe verovali ili ne, više nego što mislite, na hiljade i hiljade stranica), te sam počeo od praistorije, kao što i dolikuje istoriji jedne ovako važne discipline. Nevolja je u tome što ni na zidovima pećina u Lasku i Altamiri nema nedvosmislenih likovnih fakata o temi (teško je očekivati pismene zapise, da se ne lažemo), pa nisam mogao da kolažiram fotkama i fotokopijama, kao što inače rade u “početnicama”. To bi sledilo tek u obradi Starog Rima, srednjeg veka, renesanse…

Stoga sam, jer Englezi vole sve u shemama, tabelama i grafikonima, izmislio tri subjekta (A, B i C). Ovaj poslednji je bio nekakav mekgafin, mučenik koga je trebalo da ulove i pojedu. No, prvi “subjekt” je bio prirodno obdaren, kako bi rekli seksolozi, a drugi nije. Drugi je bio pametniji pa je dočepao butku od subjekta C, dok je “obdarenom” pripala samo surla. Poenta je da su dame u pećinama sa fenjerima preferirale onog koji nije imao “alatku” ali je imao butku. I sve tako u tom smislu. No, cvećar je odbio da finansijski učestvuje u pregnuću, premda sam izveo ubedljivu računicu da bi im se sve isplatilo, samo da ponude “Ajkon buksu” gotov projekat i jednom ga prodaju. Ionako su toliko plaćali za izdavačka prava… Uzaman! Naredne godine sam im pokazao već četvrto izdanje kreirano od strane dvoje naših sjajnih umetnika koji su došli na sličnu ideju, Dobrosava – Boba Živkovića (crtež) i Jasminke Petrović (tekst), četvrto izdanje koje je e-hej, kao četvrto imalo tiraž 5.000 primeraka…

Džaba, bato…

Propade nam pos’o!

Reply
Share this

Blic online