Išaj Karasenti došao je u Beograd kako bi sa učenicima i mladim igračima okupljenih oko Nacionalne fondacije za igru postavio komad čuvenog Icika Galilija. Karasenti, koji ima svoju školu igre u izraelskoj pustinji, kaže da je Izrael trenutno u kompletnoj izolaciji zbog pandemije, a umetnici su u znak protesta izašli na ulice i izvodili performanse.

– Došao sam u Beograd da postavim koreografiju Icika Galilija iz predstave “Čovek vremena”. To je rad koji je svoju premijeru imao pre skoro šest godina u Operi u Tel Avivu, a govori o izraelskoj kulturi, o snazi, temperamentu, ophođenju i jedinstvenom načinu života. Galili je poklonio deo koreografije Aji Jung i Nacionalnoj fondaciji za igru u Beogradu. Tako sam stigao ovde, doduše sa zakašnjenjem od više meseci, jer je trebalo da počnemo da radimo još u aprilu. Konačno sam tu, i već desetak dana radim sa veoma mladim igračima. Proces je intenzivan i podrazumeva mnogo sati u studiju, pa mogu da kažem da sam oduševljen profesionalnošću i upornošću mladih umetnika.

Koliko je koreografski jezik Icika Galilija komplikovan za njih?

– Verujem da je za mlade igrače veoma važno da se sretnu s ovakvim materijalom, postavljajući izazove pred svoj um i telo. To su deca koja imaju solidno baletsko znanje, dobre temelje, ali sada imaju zadatak da svoj pokret učine hrabrijim, spontanijim i snažnijim. Dajemo im nove alate koji će im koristiti u budućnosti. Oni su dolazeća generacija umetnika, i znam da će imati mnogo toga da nam poruče sa pozornica u svojoj zemlji i u inostranstvu. U stvari, oni će već sutra predstavljati Srbiju u svetu, zato se u njih mora ulagati.

Vi imate svoju školu igre u Biršebi, u izraelskoj pustinji?

– Moji učenici stižu sa svih krajeva Biršebe, prestonice pustinje Negev. Audicije održavamo po celom gradu, i dajemo svakom detetu šansu da igra, prateći različite programe. Deca uče balet, savremenu igru, koreografsku kompoziciju, improvizaciju, repertoar, i nastupaju širom Izraela. Mnogima igra pomaže da budu bolji, da stignu do boljih škola, gimnazija i fakulteta, nekima igra postaje profesija, a većina ponese ljubav i predivne uspomene. Ovi poslednji su naša buduća publika, jer bez publike je sve uzaludno.

Kakva je situacija s pandemijom u Izraelu?

– Mi smo ponovo u kompletnoj izolaciji, kao tokom prvog talasa.

A šta se dešava sa savremenom igrom?

– Sa totalnom izolacijom, igra je stala. Pozorišta su zatvorena već mesecima, umetnici su bez posla od marta… U jednom trenutku, postigli smo da se baletske sale otvore, ali su sada ponovo zatvoreni svi prostori za vežbu. To je strašno. Podrška države izostaje, donatori se povlače, a mi ne možemo da napravimo sopstveni prihod, jer ne nastupamo, ne gostujemo… Zatvoreni smo.

Ipak smo čuli da su deo protesta na ulicama Tel Aviva obeležili umetnici, naročito igrači. Igralo se na ulicama. Šta ste postigli?

– Ulica je zasad naš jedini prostor. Počeli smo da igramo duž čuvenog Rotšild bulevara, a ljudi su prihvatali našu igru sa radošću i velikim interesovanjem. Mnogo umetnika se priključilo, svakoga dana se izvode kratki komadi, hiljade ljudi prođe, zastanu, aplaudiraju, i svi se nadamo da ćemo se vratiti u teatre.

Icik Galili je jedan od najčuvenijih izraelskih koreografa. Kako izgleda raditi s njim?

– Ja sam igrač, i Galili me je izabrao baš za predstavu “Čovek vremena”, koja je nastala kao koprodukcija Suzan Delal centra i Izraelske opere. Igrao sam za Galilija nekoliko godina, a onda mi je on pomogao i da kreiram svoje prve koreografije. Danas, između napornog igračkog i pedagoškog rada, prenosim Galilijeve radove profesionalnim trupama širom sveta. Njegov sam asistent.

Da li znate da u novembru dolazi Inbal Pinto, sa svojom trupom, u Beograd?

– Da, znam. To je sjajna kompanija. Da bi mogli da vežbaju najavljeni komad, igrači će stići desetak dana ranije u Beograd, i jako su srećni zbog toga. Tel Aviv je zaista tužan grad. Ne rade restorani, kafei, radnje… sve je stalo. Obavezno pogledajte komad “Fuga” od Inbal Pinto. To je savršena kombinacija igre i teatra.

Kakva je budućnost ovog projekta zbog koga ste sada u Beogradu?

– Galilijev komad će se igrati već u novembru, u okviru jednog zanimljivog projekta koji je Nacionalna fondacija za igru razvila. To je Karavan igre. Igrači i njihovi pedagozi, putovaće u nekoliko gradova. To je tek prvi korak. Kada ispratimo pandemiju, doći ćemo s mladim izraelskim igračima u Beograd i biti domaćini beogradskim igračima u Izraelu. Dodaćemo još koreografskog materijala, i pokušati da stignemo do celovečernje predstave. Ponavljam da je ulaganje u mlade umetnike najbolja investicija. Oni će jednog dana biti ambasadori svojih zemalja.

Reply
Share this

Blic online