U malom gradu u Sremu ove nedelje održava se sada već tradicionalni festival posvećen jednoj velikoj figuri naše, ali i svetske kinematografije.

Osmi Međunarodni festival jednominutnog i kratkog filma Mister Vorky dominiraće kulturnim i društvenim životom Rume od 9-13. juna, kad će u sklopu četvorodnevnog programa biti prikazano ukupno 141 ostvarenje u selekciji beogradskog filmskog režisera Marka Kostića i jednog od organizatora iz Rume Milana Milosavljevića, posvećenih Slavoljubu Vorkapiću, u Holivudu i širom sveta poznatom i kao Mister Vorky.

– Vorky je nadimak Slavoljuba-Slavka Vorkapića, a tako su ga zvale kolege iz filmskih studija (u Holivudu) gde je radio 30-tih i 40-tih godina 20. veka. Bio je i ostao majstor montažnih sekvenci, dubinske montaže i prelaznih sekvenci – priča za “Blic” Dragan Cakić, direktor Festivala koji je zajedno sa Milosavljevićem još 2005. osnovao “Vorky team”, a devet godina kasnije pokrenuli su i manefestaciju u Rumi.

Po vokaciji slikar, Vorkapić je rođen 1894. u Dobrincima, u opštini Ruma, a nakon Velikog rata 1916. našao se u Parizu gde je primljen na Akademiju lepih umetnosti. Tu je proveo svega godinu dana, gledajući američke filmove sa Čarlijem Čaplinom, Daglasom Ferbanksom, Vilijamom Hartom i drugima, shvatajući sve više da ako želi da stvori nešto umetničko da mora da ode u Sjedinjene Države.

Prilika mu se ukazala 1920, kad je kao čistač palube na luksuznom brodu “Il de Frans” otišao “preko bare”. Njegovi počeci nisu bili nimalo laki. Prošlo je osam godina dok nije došao do svog prvog filmskog ostvarenja.

– Najpre je bio epizodni glumac, sa veoma kratkom minutažom, u filmovima Reksa Ingrama (Skaramuš – gde je tumačio lik mladog Napoleona, te Zatvorenik dvorca Zende i Crne orhideje). To mu nije bilo baš dovoljno, a ni inspirativno, pa je počeo da drži predavanja o filmu u udruženju američkih snimatelja. Zajedno sa Robertom Florijem, filmskim novinarom, 1928. snima svoj prvi film “Život i smrt holivudskog statiste, broj 9413”, i tada počinje njegov uspon u holivudskim studijima, na preporuku Čarlija Čaplina, kao specijaliste za montažne efekte – priča Cakić.

Za ovaj film vezuje se anegdota da je Flori želeo da prigrabi svu slavu i da je oduševljenom Čaplinu rekao da ga je sam režirao.

– Međutim, tu je uskočio (austrijski glumac i režiser) Erih fon Štrohajm i rekao pravu istinu da je Vorkapić autor filma – kaže Cakić, dodajući da je brojka u naslovu njegovog ostvarenja, 9413, nastala kombinacijom poslednje dve brojke u Vorkapićevoj godini rođenja, sa 13 dolara koliko je imao u džepu kad je 1920. stigao u Njujork.

Satira “Život i smrt holivudskog statiste 9413” donela mu je i prvo priznanje, a “Paramaunt” ga je odmah angažovao kao stručnjaka za montažu i umetničke efekte.

– Vorkapić je veoma cenio Čaplinov rad i upoznao se sa njim prilikom prikazivanja pomenutog filma u Čaplinovom studiju. I još jedna stvar ih je zbližila, naime Vorkapić je prilikom montaže filma koristio muzički temu “Rapsodija u plavom” Džordža Geršvina, a nju je Čaplin odlično znao i tom prilikom i odsvirao – navodi Cakić.

U zlatnom dobu Holivuda, ’30-tih i ’40-tih godina, Vorkapić nema koga nije poznavao. Osim Čaplina, tu su i čuveni režiseri Frenk Kapra, Džon Ford, Džon Hofman, čitav spektar glumaca iz tog zlatnog perioda Holivuda, ali ne samo njih.

– Znao je i Nikolu Teslu i napravio intervju sa njim, ali je taj intervju nažalost izgubljen. Poznavao je i Alberta Ajnštajna i stavio ga u film “Novi Amerikanci”. Znao je mnogo, mnogo ljudi, a i njega su znali mnogi – ističe Cakić.

Osim za “Paramaunt”, Vorkapić je kasnije radio i za RKO i MGM. Za sobom je ostavio preko 50 filmskih ostvarenja, od kojih na nekima nije bio ni potpisan, a pisao je i studije o estetici filma, filmskom jeziku, vizuelnoj poeziji i drugo.

– Imao je čak slobodu da sam snima neke scene, davali su mu i glumce, ubacivao je i muziku u neke filmove. Hteo je da pokaže razliku između specijalnih efekata i duboke montaže – navodi Cakić, dodajući da je Vorkapić dosta pomogao Kapri.

Vorkapić je u Americi najpoznatiji po svom radu na filmovima kao što su „Crime Without Passion“, „Dr. Jekyll and Mr. Hyde“, „Viva Villa“, „David Copperfield“, „The Good Earth“, „Mr. Smith Goes to Washington“, „Meet John Doe“, „The Firefly“ i drugo.

Pored niza dokumentarnih filmova i eksperimentalnih ostvarenja poput “Života i smrti holivudskog statiste broj 9413”, samostalno je režirao i “Fingal’s Cave”, “Forest Murmurs” te jugoslovenski dugometražni igrani film iz 1955. “Hanka”.

Naime, Vorkapić se 1952. vratio u Jugoslaviju da radi kao umetnički konsultant, član umetničkog saveta “Avala filma” i redovni profesor na beogradskoj Akademiji za pozorište i filmsku umetnost. “Hanka” je prvi film sa prostora Jugoslavije koji je bio nominovan za Zlatnu palmu u Kanu, ističe “Vorky tim” na svom sajtu. Radio je i na filmu “Moscow Strikes Back” za koji je 1942. nominovan za Oskara za montažu, a 1944. po drugi put za “New Americans” , u kategoriji režije i korežije.

Koliko je bio tražen u Holivudu dovoljno govori to što je njegov stil montaže poneo i njegovo ime.

– U kasnijem radu, gde je došlo da izražaja njegovo poznavanje vizuelnosti filma, ta dubinska, odnosno stvaralačka montaža je nazvana po njemu, Vorkapich. U pitanju je brzo ređanje kadrova koji najčešće simbolizuju prolazak vremena. I kad montažeri nisu znali kako da reše neki protok vremena u kratkom roku pisali bi tu vrstu montaže u knjizi snimanja -Vorkapich – kaže Cakić.

Vorkapićevo ime je čuveno i na našim prostorima i u svetu, a posebno u stručnim krugovima, ipak jedino spomen obeležje u čitavom svetu podignuto njemu u čast nalazi se u Dobrincima, gde je 2006. postavljena spomen ploča na kući u kojoj se rodio, rad vajara Branislava Crvenkovića iz Rume i člana “Vorky tima”.

– Kao što je reditelj Boro Drašković rekao na postavljanju spomen ploče, da parafraziram: “Vorkapić je u krvotoku svakog reditelja u svetu, znao on to ili ne” – ističe Cakić.

Osim karijere montažera Vorkapić je bio i šef filmske katedre na Univerzitetu Južne Kalifornije u Los Anđelesu od 1949-1951.

– Uvek sam verovao da je stvaranje filma u osnovi umetnost, a ne industrija – govorio je.

Umro je u Španiji 20. oktobra 1976. od srčanog udara, igrajući šah tokom posete svom sinu Edvardu u njegovoj hacijendi u Španiji.

– U to vreme ’70-tih godina kod iole imućnijih Amerikanaca bio je trend kupovine (nekretnina) na jugu Španije, pa je tako učinio i Edvard… Kako smo saznali od Edvardove tadašnje supruge, Vorky je tamo i sahranjen, ali druge podatke vezane za to da li mu je grobno mesto još u Španiji ili Americi – nismo otkrili. Što se tiče Edvarda, čije je pravo ime Slavomir, on je krenuo očevim stopama. Bio je i snimatelj i reditelj, ali ne tako uspešnih filmova. Radio je i reklame i to pod uticajem oca – navodi Cakić.

Osmi Međunarodni festival jednominutnog i kratkog filma Mister Vorky održava se u organizaciji „Vorky team Ruma“ od 2014, kad je povodom 120. godišnjice rođenja Slavoljuba Vorkapića prvi put prikazano 45 filmova iz čitavog sveta. Cilj Festivala, kako se navodi na sajtu, jeste predstavljanje autorskog filma najkraće forme i svih vrsta, rodova i žanrova sedme umetnosti.

Organizatori kažu da za članove žirija uvek biraju poznate goste, “autore koji imaju šta da kažu u svojoj oblasti”, a ove godine su za to zaduženi, u konkurenciji 120 jednominutnog filma, Maša Nešković, koja tenutno režira petu sezonu kriminalističke serije “Ubice mog oca”, reditelj Žarko Ivanov čiji su filmovi prikazani na više od 100 festivala širom sveta i odneli preko 15 nagrada, i teatrolog i filmolog Ronald Panza, kulturni aktivista OKC Abrašević iz Mostara, dok je za kategoriju kratkih filmova “9413” za 21 delo u žiriju Ivan Velisavljević, urednik Arhiva medija Akademskog filmskog centra Doma kulture “Studentski grad”.

– Od ostalih gostiju pozvali smo i autore filmova poput Zorana Tairovića, Vojina Vasovića i još neke – zagonetan je Cakić.

Ove godine, na Festivalu će osim takmičarskog filmskog programa biti održana i radionica zvučnih pejsaža “Zvuk Rume” a posle svečanog otvaranja zakazana je izložba Vorkapić-Film i muzika.

Posebno iznenađenje je što će pored “klasičnih” projekcija kratkih filmova, biće upriličen i događaj “Live soundtrack” na kojem će rumski, novosadski i beogradski eksperimentatori uživo stvarati muzičke i zvučne podloge za nove neme filmove, najavili su organizatori.

Osim Cakića, u organizaciji Festivala učestvovali su i Milan Milosavljević (selektor u kategoriji “9413”), Marko Kostić (umetnički direktor festivala i selektor jednominutnih filmova), Dejan Delić (dizajn festivala), Branislav Crvenković (izradu nagrade festivala Plaketa Mister Vorky) Mihajlo Dragaš, (animator Festivalske špice) i Milena Hadži- Đokić (urednik kataloga festivala).

Reply
Share this

Blic online

U malom gradu u Sremu ove nedelje održava se sada već tradicionalni festival posvećen jednoj velikoj figuri naše, ali i svetske kinematografije.

Osmi Međunarodni festival jednominutnog i kratkog filma Mister Vorky dominiraće kulturnim i društvenim životom Rume od 9-13. juna, kad će u sklopu četvorodnevnog programa biti prikazano ukupno 141 ostvarenje u selekciji beogradskog filmskog režisera Marka Kostića i jednog od organizatora iz Rume Milana Milosavljevića, posvećenih Slavoljubu Vorkapiću, u Holivudu i širom sveta poznatom i kao Mister Vorky.

– Vorky je nadimak Slavoljuba-Slavka Vorkapića, a tako su ga zvale kolege iz filmskih studija (u Holivudu) gde je radio 30-tih i 40-tih godina 20. veka. Bio je i ostao majstor montažnih sekvenci, dubinske montaže i prelaznih sekvenci – priča za “Blic” Dragan Cakić, direktor Festivala koji je zajedno sa Milosavljevićem još 2005. osnovao “Vorky team”, a devet godina kasnije pokrenuli su i manefestaciju u Rumi.

Po vokaciji slikar, Vorkapić je rođen 1894. u Dobrincima, u opštini Ruma, a nakon Velikog rata 1916. našao se u Parizu gde je primljen na Akademiju lepih umetnosti. Tu je proveo svega godinu dana, gledajući američke filmove sa Čarlijem Čaplinom, Daglasom Ferbanksom, Vilijamom Hartom i drugima, shvatajući sve više da ako želi da stvori nešto umetničko da mora da ode u Sjedinjene Države.

Prilika mu se ukazala 1920, kad je kao čistač palube na luksuznom brodu “Il de Frans” otišao “preko bare”. Njegovi počeci nisu bili nimalo laki. Prošlo je osam godina dok nije došao do svog prvog filmskog ostvarenja.

– Najpre je bio epizodni glumac, sa veoma kratkom minutažom, u filmovima Reksa Ingrama (Skaramuš – gde je tumačio lik mladog Napoleona, te Zatvorenik dvorca Zende i Crne orhideje). To mu nije bilo baš dovoljno, a ni inspirativno, pa je počeo da drži predavanja o filmu u udruženju američkih snimatelja. Zajedno sa Robertom Florijem, filmskim novinarom, 1928. snima svoj prvi film “Život i smrt holivudskog statiste, broj 9413”, i tada počinje njegov uspon u holivudskim studijima, na preporuku Čarlija Čaplina, kao specijaliste za montažne efekte – priča Cakić.

Za ovaj film vezuje se anegdota da je Flori želeo da prigrabi svu slavu i da je oduševljenom Čaplinu rekao da ga je sam režirao.

– Međutim, tu je uskočio (austrijski glumac i režiser) Erih fon Štrohajm i rekao pravu istinu da je Vorkapić autor filma – kaže Cakić, dodajući da je brojka u naslovu njegovog ostvarenja, 9413, nastala kombinacijom poslednje dve brojke u Vorkapićevoj godini rođenja, sa 13 dolara koliko je imao u džepu kad je 1920. stigao u Njujork.

Satira “Život i smrt holivudskog statiste 9413” donela mu je i prvo priznanje, a “Paramaunt” ga je odmah angažovao kao stručnjaka za montažu i umetničke efekte.

– Vorkapić je veoma cenio Čaplinov rad i upoznao se sa njim prilikom prikazivanja pomenutog filma u Čaplinovom studiju. I još jedna stvar ih je zbližila, naime Vorkapić je prilikom montaže filma koristio muzički temu “Rapsodija u plavom” Džordža Geršvina, a nju je Čaplin odlično znao i tom prilikom i odsvirao – navodi Cakić.

U zlatnom dobu Holivuda, ’30-tih i ’40-tih godina, Vorkapić nema koga nije poznavao. Osim Čaplina, tu su i čuveni režiseri Frenk Kapra, Džon Ford, Džon Hofman, čitav spektar glumaca iz tog zlatnog perioda Holivuda, ali ne samo njih.

– Znao je i Nikolu Teslu i napravio intervju sa njim, ali je taj intervju nažalost izgubljen. Poznavao je i Alberta Ajnštajna i stavio ga u film “Novi Amerikanci”. Znao je mnogo, mnogo ljudi, a i njega su znali mnogi – ističe Cakić.

Osim za “Paramaunt”, Vorkapić je kasnije radio i za RKO i MGM. Za sobom je ostavio preko 50 filmskih ostvarenja, od kojih na nekima nije bio ni potpisan, a pisao je i studije o estetici filma, filmskom jeziku, vizuelnoj poeziji i drugo.

– Imao je čak slobodu da sam snima neke scene, davali su mu i glumce, ubacivao je i muziku u neke filmove. Hteo je da pokaže razliku između specijalnih efekata i duboke montaže – navodi Cakić, dodajući da je Vorkapić dosta pomogao Kapri.

Vorkapić je u Americi najpoznatiji po svom radu na filmovima kao što su „Crime Without Passion“, „Dr. Jekyll and Mr. Hyde“, „Viva Villa“, „David Copperfield“, „The Good Earth“, „Mr. Smith Goes to Washington“, „Meet John Doe“, „The Firefly“ i drugo.

Pored niza dokumentarnih filmova i eksperimentalnih ostvarenja poput “Života i smrti holivudskog statiste broj 9413”, samostalno je režirao i “Fingal’s Cave”, “Forest Murmurs” te jugoslovenski dugometražni igrani film iz 1955. “Hanka”.

Naime, Vorkapić se 1952. vratio u Jugoslaviju da radi kao umetnički konsultant, član umetničkog saveta “Avala filma” i redovni profesor na beogradskoj Akademiji za pozorište i filmsku umetnost. “Hanka” je prvi film sa prostora Jugoslavije koji je bio nominovan za Zlatnu palmu u Kanu, ističe “Vorky tim” na svom sajtu. Radio je i na filmu “Moscow Strikes Back” za koji je 1942. nominovan za Oskara za montažu, a 1944. po drugi put za “New Americans” , u kategoriji režije i korežije.

Koliko je bio tražen u Holivudu dovoljno govori to što je njegov stil montaže poneo i njegovo ime.

– U kasnijem radu, gde je došlo da izražaja njegovo poznavanje vizuelnosti filma, ta dubinska, odnosno stvaralačka montaža je nazvana po njemu, Vorkapich. U pitanju je brzo ređanje kadrova koji najčešće simbolizuju prolazak vremena. I kad montažeri nisu znali kako da reše neki protok vremena u kratkom roku pisali bi tu vrstu montaže u knjizi snimanja -Vorkapich – kaže Cakić.

Vorkapićevo ime je čuveno i na našim prostorima i u svetu, a posebno u stručnim krugovima, ipak jedino spomen obeležje u čitavom svetu podignuto njemu u čast nalazi se u Dobrincima, gde je 2006. postavljena spomen ploča na kući u kojoj se rodio, rad vajara Branislava Crvenkovića iz Rume i člana “Vorky tima”.

– Kao što je reditelj Boro Drašković rekao na postavljanju spomen ploče, da parafraziram: “Vorkapić je u krvotoku svakog reditelja u svetu, znao on to ili ne” – ističe Cakić.

Osim karijere montažera Vorkapić je bio i šef filmske katedre na Univerzitetu Južne Kalifornije u Los Anđelesu od 1949-1951.

– Uvek sam verovao da je stvaranje filma u osnovi umetnost, a ne industrija – govorio je.

Umro je u Španiji 20. oktobra 1976. od srčanog udara, igrajući šah tokom posete svom sinu Edvardu u njegovoj hacijendi u Španiji.

– U to vreme ’70-tih godina kod iole imućnijih Amerikanaca bio je trend kupovine (nekretnina) na jugu Španije, pa je tako učinio i Edvard… Kako smo saznali od Edvardove tadašnje supruge, Vorky je tamo i sahranjen, ali druge podatke vezane za to da li mu je grobno mesto još u Španiji ili Americi – nismo otkrili. Što se tiče Edvarda, čije je pravo ime Slavomir, on je krenuo očevim stopama. Bio je i snimatelj i reditelj, ali ne tako uspešnih filmova. Radio je i reklame i to pod uticajem oca – navodi Cakić.

Osmi Međunarodni festival jednominutnog i kratkog filma Mister Vorky održava se u organizaciji „Vorky team Ruma“ od 2014, kad je povodom 120. godišnjice rođenja Slavoljuba Vorkapića prvi put prikazano 45 filmova iz čitavog sveta. Cilj Festivala, kako se navodi na sajtu, jeste predstavljanje autorskog filma najkraće forme i svih vrsta, rodova i žanrova sedme umetnosti.

Organizatori kažu da za članove žirija uvek biraju poznate goste, “autore koji imaju šta da kažu u svojoj oblasti”, a ove godine su za to zaduženi, u konkurenciji 120 jednominutnog filma, Maša Nešković, koja tenutno režira petu sezonu kriminalističke serije “Ubice mog oca”, reditelj Žarko Ivanov čiji su filmovi prikazani na više od 100 festivala širom sveta i odneli preko 15 nagrada, i teatrolog i filmolog Ronald Panza, kulturni aktivista OKC Abrašević iz Mostara, dok je za kategoriju kratkih filmova “9413” za 21 delo u žiriju Ivan Velisavljević, urednik Arhiva medija Akademskog filmskog centra Doma kulture “Studentski grad”.

– Od ostalih gostiju pozvali smo i autore filmova poput Zorana Tairovića, Vojina Vasovića i još neke – zagonetan je Cakić.

Ove godine, na Festivalu će osim takmičarskog filmskog programa biti održana i radionica zvučnih pejsaža “Zvuk Rume” a posle svečanog otvaranja zakazana je izložba Vorkapić-Film i muzika.

Posebno iznenađenje je što će pored “klasičnih” projekcija kratkih filmova, biće upriličen i događaj “Live soundtrack” na kojem će rumski, novosadski i beogradski eksperimentatori uživo stvarati muzičke i zvučne podloge za nove neme filmove, najavili su organizatori.

Osim Cakića, u organizaciji Festivala učestvovali su i Milan Milosavljević (selektor u kategoriji “9413”), Marko Kostić (umetnički direktor festivala i selektor jednominutnih filmova), Dejan Delić (dizajn festivala), Branislav Crvenković (izradu nagrade festivala Plaketa Mister Vorky) Mihajlo Dragaš, (animator Festivalske špice) i Milena Hadži- Đokić (urednik kataloga festivala).

Reply
Share this

Blic online