“Balkanska ruta” i dalje je glavni koridor kojim heroin ulazi u zemlje Evropske unije, podatak je objavljen u izveštaju Evropskog centra za praćenje i posmatranje tržišta droga. Stručnjaci smatraju da bi naša zemlja, kao atraktivna ruta za šverc ove droge, sa godinama mogla postati sve popularnija.

Maloprodajna vrednost tržišta heroina u zemljama Evropske unije procenjuje se na najmanje 7,4 milijarde evra godišnje, a opoide (uglavnom heroin) konzumira oko 1,3 miliona korisnika, crni su podaci koji su se takođe našli u izveštaju, posebno ako se u obzir uzme da je heroin droga koja izaziva ubedljivo najveće posledice, kao što su smrtni ishodi.

Uloga naše države velika je kada je reč o transportu ove droge, zbog svog geografskog položaja ali i niza drugih karakteristika koje, kako navodi krimnolog Dobrivoje Radovanović, dovitljivi krijumčari rado koriste, izuzetno je velika.

– Imamo važnu ulogu u transportu droge, ne samo heroina nego i, recimo, kokaina iz Južne Amerike. Što se tiče heroina, tu su dva puta koji se nazivaju “balkanska ruta”. Jedan je iz Avganistana, preko Turske, Bugarske ili Makedonije, koji prelazi preko Srbije i ide na Crnu Goru, Bosnu i dalje. Drugi, mnogo važniji, je put koji polazi iz Turske, kao zemlje snabdevača, a zatim dalje ide kroz Bugarsku, kroz celu Srbiju i dalje u Evropu – objašnjava kriminolog Radovanović.

Osim položaja, u odnosu na druge zemlje tu je niz drugih pogodnosti koje našu zemlju čini plodnim tlom za krijumčarenje.

– Visprenost naših švercera da se snađu, da sakriju i da taj posao odrade, takođe nas čini značajnim igračem. Zatim, oni taj posao odrade, u odnosu na svetske razmere, za jako niske pare. I konačno, ako padnu oni ili vlasnici te droge u Srbiji, kazne su jako niske u odnosu na druge evropske zemlje – objašnjava Radovanović.

Titulu najprometnijeg koridora naše zemlje nosimo više od dve decenije. Sve je počelo devedesetih godina prošlog veka, kada se u Srbiji rodio organizovani kriminal, makar u razmerama u kojim nam je danas poznat, a vremenom se, tvrdi kriminolog, samo širio.

– Učešće naših ljudi se značajno povećao. Količina droge koja se u Srbiji zaplenjuje je iz godine u godinu veća i iznosi oko šest tona godišnje. Ali, zapitajte se koliko je prošlo a da nije otkriveno – kaže Radovanović.

Ipak, sreća u nesreći je da tek mali deo krijumčarene droge ostaje na srpskom crnom tržištu.

– Kada se radi o količini droge koja ostaje u Srbiji mi smo relativno slab partner narko-dilerima. To znači praktično da maksimalno 20 odsto onog što preko nas ide u Evropu, ostaje u Srbiji, iako mi imamo užasno veliki broj dece koja koriste drogu, nekih 20 odsto srednjškolaca – zaključuje kriminolog.

Zaplene u Srbiji

Sredinom novembra uhapšen je Mladen Novaković zvani Tocilo iz Amerića kod Mladenovca. Naveden je kao vođa organizovane kriminalne grupe koja u prethodnom periodu nabavljala drogu iz Turske, a potom je distribuirala i širom Srbije. Postoje indicije da je Tocilova grupa heroin dalje krijumčarila i na tržišta drugih zemalja, poput Crne Gore i Austrije.

Izvori bliski istrazi naveli su da se došlo do saznanja da je Tocilo turski heroin izuzetne čistoće i vrednosti donosio u Srbiju, prepakivao ga, a zatim prodavao drugim kriminalnim grupama. Oni bi tu drogu obrađivali, to jest ubacivali druge supstance koje bi im davali na masi, a zatim puštali na ulicu.

– Vrednost takvog razređenog heroina bila bi svakako više miliona evra – rekao je naš izvor.

Mesec dana ranije, slovenačka policije uhapsila je Srbina (35), konduktera u vozu koji je saobraćao na relaciji Istanbul – Beč jer je u njegovoj torbi pronašla 13 kilograma heroina čija cena na ulici može dostići vrednost do 1,3 miliona evra.

Budući da voz saobraća na relaciji idealnoj za protok žućkastog praha, pretpostavilo se da je reč o osobi koja je upletena u veću mrežu krijumčara.

U avgustu ove godine, Beograđani Dejan Urošević (51) i Dušan Đorđević (53) i Novopazarac Zijad Fejzai (40) uhapšeni su u policijskoj sačekušu na auto-putu Beograd – Niš u trenutku primoredaje tri kilograma heroina.

– Fejzai je, kako se sumnja, drogu kupovao na teritoriji Kosova i Metohije. Heroin je poreklom iz Avganistana, a do južne srpske pokrajne stizao je preko turske i bugarske teritorije, najčešće u kamionim sakriven među drugom robom. To je bio jedan krak, a drugi je išao iz Bugarske direktno u Srbiju, tačnije Novi Pazar – ispričao je sagovornik iz istrage.

Heroin je najčešće bio sakriven među balama tekstila, ali i trenerki, odeće, patika… Fejzai je bio jedan od karika tog krijumčarskog lanca, tačnije on je drogu kupovao i preprodavao je dilerima u Beogradu.

BONUS VIDEO: Droga i učenje

Reply
Share this

Blic online