“Popila sam dosta lekova za smirenje, pa sam okej, šta da kažem, na lekovima sam danima” – jedino je bilo što je juče mogla da kaže novinarima Ljubica Stanković, dok u neverici gleda deo svoje kuhinje kako visi u vazduhu.

Ljubica je sa nama podelila fotografije modernog stana i uupravo te, nekada moderne kuhinje, kako je izgleda pre nego što je ceo njen stan završio u rupi kao šut.

I dalje ne može da veruje šta se dogodilo i osmehom se brani od pitanja kako se oseća dok gleda ostatke svog doma. Od svega je ostao samo aspirator i viseći elementi i to pitanje do kad će se držati.

Ljubičina majka Milena kaže da je ona srećna što joj je ćerka izašla iz zgrade na vreme i da ne želi da razmišlja šta je sve moglo biti.

– Najvažnije je da su svi živi i zdravi. Svašta sam u životu videla, izgubila sam i muža… Ništa me više ne može iznenaditi – prča Milena, objašnjavajući da se sve u životu može nadoknaditi, sem zdravlja.

Poslednjih nekoliko dana radi se na sanaciji ove zgrade, u planu su bili betonski stabilizatori, kako bi stanari mogli, napokon, da uđu u svoju zgradu i uzmu lične stvari.

Stanari su, kao i predhodnih dana, došli da obiđu svoju zgradu, a kako kažu, tamo su zatekli bageristu koji je nakon nekoliko minuta rada obustavio svoj rad na nasipu.

Na pitanje stanara šta se dešava, on je samo rekao da mu je naloženo da hitno obustavi i nije želeo da pojasni ko mu je to naredio, a kada su pitali za izvođača radova, rekao je da ne zna ko je to.

Nekoliko minuta kasnije, na oči stanara se urušio još jedan sprat, navodi Stefan Hinić, čija je majka jedan od stanara zgrade. On je odrastao u toj zgradi, ali je svoju sreću potražio izvan granica Srbije. S obzirom na ot kakve se stvari ovde događaju, ponestaje motiva za povratak u rodni grad. Zanimljivo je da je Stefan završio Građevinski fakultet.

Kada se urušio drugi nivo, odnosno stan na prvom spratu, prisutni stanari pozvali su vlasnicu tog stana i druge komšije.

Na svu tu muku, stanari imaju još jednu brigu. U šupi koja se nalazi u dvorištu zgrade ostao je zec koga su zajedno čuvali.

Od prvog dana mole nadležne da makar odu vatrogasci sa druge strane da ga izbave, ali je to odbijeno.

Pet dana kasnije, gubi se nada da je preživeo bez vode i hrane.

Na licu juče je bila prisutna većina stanara, koji čekaju da vidi šta će se dalje dešavati. Oni nisu hteli da izađu pred kamere, jer su uzrujani što danima čekaju da psistupe svojim ličnim stvarima i stvarima od emotivne vrednosti koje nemaju cenu. Većina je na lekovima za smirenje.

Pre dva dana stanari su imali sastanak sa čelnicima grada Beograda, ali nisu želeli da iznose detalje jer još uvek nije pronađeno rešenje. Ono što je bio neki okvirni dogovor jeste da se čeka sanacija da nakon toga preuzmu svoje stvari i da dalje razmatraju šta će biti konačna odluka, odnosno šta će biti sa njihovom stambenom budućnošću.

Stanari su umorni su od svega i jako ih uzrujava to što ne mogu da uđu u svoju zgradu. Međutim, ulazak u zgradu apsolutno nije bezbedan. Ono što se slutilo da se može dogoditi, dogodilo se, obrušio se još jedan deo zgrade.

Nakon jučeranjeg današnjeg događaja, nestaje im nada da će moći da uđu u zgradu.

Kažu da će ako zgrada bude u potpunosti srušena, a stvari ne budu iznete, sa porodicama i prijateljima doći da “kopaju po ruševinama” kako bi izvukli barem najosnovnije – lična dokumenta, fotografije… Sav nameštaj, garderoba, slike, nakit… Sve je otišlo u zaborav.

Na licu mesta juče su bili i pripadnici MUP-a Srbije, koji brane ulaz u ulicu, prisutna je bila i gradska inspekcija, kao i Milan Uzelac, građevsnski inženjer koji radi na sanaciji, a kasnije im se pridružio i Miloš Lazović profesor u penziji, takođe, građevinski inženjer, koji učestvuje u sanaciji.

Podsećamo da je u petak došlo do prvog rušenja zgrade u Vidovdanskoj 2a prilikom kopanja temelja za gradnju nove, na gradilištu tik uz ovu zgradu. Očajni stanari su prošle nedelje na brzinu evakuisani iz svojih domova, smešteni su u privatne smeštaje i u hotel “Slavija” a sa sobom imaju samo ono što su u brzini uspeli da ponesu. Čitavi životi ostali su im u domovima koje sada samo mogu da gledaju s ulice, a ne smeju ni da im priđu.

Reply
Share this

Blic online