Školski izlet kod grada Presto u Danskoj 2011. se okončao katastrofalno, kad je grupa dece iz čamca upala u zaleđenu vodu – i “umrla”. Naime, srca sedmoro dece su prestala da kucaju na nekoliko sati.

– U jednom trenutku sam pomislila, “OK, sada ću umreti”. Sada se sećam. Bilo je zaleđeno, bilo je veoma hladno. Led je bio na vodi – priča Ketrin kroz suze.

Nesreća se dogodila 11. februara, severno od Presta. U čamcu je bilo 13-oro dece i dvoje profesora, ali se usled nevremena čamac prevrnuo.

– Vreme je bilo loše. Bilo je veoma vetrovito. Čamac se prevrnuo nasred mora. Onda su svi ljudi su ispali iz njega – priča Kasper.

– Ja sam pala ispod čamca, a kad sam izronila počela je noćna mora. Svi su vrištali i sve je izgledalo nestvarno. Mogli ste prosto da vidite paniku. Učitelj je rekao da moramo plivati inače ćemo umreti – priča Ketrin.

Voda je bila temperature svega dva stepena Celzijusovih, a deca su bila udaljena od obale stotinama metara. Niko nije imao telefon niti radio, pa su učenici morali da plivaju do obale kako bi potražili pomoć. Dok su ostali isplivali, sedmoro njih je ostalo bez svesti.

– Nisam mogao da plivam – priča Kasper.

– Jedan od mojih prijatelja mi je prišao i pokušao da mi pomogne, ali nedugo potom upao sam u kliničku smrt zbog temperature vode.

Njegovo srce je stalo. On je bio među sedmoro dece koja su tehnički bila mrtva. Ali Ketrin je plivala. Iako je pretrpela ekstremnu hipotermiju, uspela je da dođe do obale. Međutim, izgubila se u šumi.

– Bilo je teško jer nisam imala snage u nogama. Padala sam i u jednom trenutku sam pomislila “OK, sada ću umreti”. Onda sam videla muškarca. Hvala bogu za to. Kad sam ga videla vrištala sam veoma glasno.

– Sleteli smo sa helikopterom. Jedan čovek je dotrčao do nas ponavljajući: “Svi su mrtvi! Svi su mrtvi!” – priča dr Sten Barnung.

Dok je pomoć stigla, deca su bila mrtva više od dva sata.

– Bili su hladni. Bili su ledeno hladni. Kad ste hladni kao što su oni bili znamo da vas možemo oživeti – izjavio je za BBC dr Mihael Jeger Vanše iz bolnice Rigshospitalet u Kopenhagenu.

Mladi tinejdžeri su bili klinički mrtvi.

– Bili su mrtvi, ali ne stvarno mrtvi. Šansa je i dalje postojala – istakao je Vanše.

Ekstremna hipotermija koja je zaustavila dečja srca takođe je usporila njihov metabolizam. To znači da njihovi organi mogu da nastave s radom kad se zagreju.

– U tom trenutku smo išli na to da im zagrejemo krv za po jedan stepen na 10 minuta – navodi Vanše. Šest sati nakon nesreće, dečja srca su počela ponovo da kucaju. Kasper je imao telesnu temperaturu od 17 i po stepeni.

– Oporavio se, vratio mu se normalni srčan rad, a temperatura mu je porasla na 26 stepeni – ističe Vanše.

Ali, bez kiseonika svake minute umre dva miliona moždanih ćelija. Glavni fokus za lekare od tada je na mozgu. Niko ne zna da li su dečji mozgovi oštećeni u nesreći. Nakon nekoliko dana svih sedmoro dece se probudilo.

– Da li će se ti pacijenti ikad oporaviti? – pita se Vanše.

Kasper je rekao da ga je otac fotografisao dok je ležao u bolničkom krevetu u komi. Disao je uz pomoć mašina na koje je bio priključen.

– Čudno je videti sebe kako ležite tamo skoro mrtvi – kaže Kasper.

Ketrin navodi da je, nakon buđenja iz kome, videla osmeh na Kasperovom licu.

– Znala sam da me je prepoznao – rekla je ona.

U nesreći kod Presta poginuo je jedan učitelj, a većina učenika je povređena, od čega je sedmoro bilo klinički mrtvo. Telo učitelja, koji nije nosio prsluk za spasavanje, pronađeno je početkom aprila. Uprava škole je optužena za smrt učitelja, zbog čega je morala da plati 25 novčanih kazni od po 25.00 danskih kruna, a direktor ustanove je osuđen na dva meseca zatvora. Takođe mu je zabranjeno da podučava bilo kakvim aktivnostima na vodi tri godine. Tokom suđenja otkriveno je da su učenici osećali pritisak da učestvuju u rizičnim aktivnostima jer su oni koji odbiju bili kažnjavani.

Reply
Share this

Blic online