Istraživači su u stvarnom vremenu promatrali kako se jezero na površini debelog leda na Grenlandu u nekoliko sati prazni kroz duboke pukotine i taj će fenomen, očekuje se, biti češći zbog klimatskih promena.

Sloj leda na Grenlandu može biti debeo kilometar, a leti je uobičajeno da se deo površine otopi i stvori jezero. Ta jezera mogu posle pronaći pukotinu u ledu, proširiti je pod pritiskom i stvoriti veliki otvor koji se spušta do dna ledene kape kilometar niže.

Taj poznati fenomen teško je direktno promatrati, ali su glaciolozi “Scott Polar Research Institute” u sastavu univerziteta u Kembridžu, imali sreće kad su u julu 2018. došli na ledenjak Stor na zapadu Grenlanda.

Nekoliko dana nakon dolaska, dve trećine jezera ili gotovo pet miliona litara, u pet sati su nestale s površine i propale u tlo. Na snimcima iz vazduha koje je pre i posle načinio omanji dron vidi se velika tamno plava elipsa koja se sužava u manji svetlo plavi krug manje dubine.

– Bespilotna letelica nam pomaže da načinimo visokokvalitetne snimke na područjima koja nisu sigurna za naučnike – rekao je Tom Čadli, doktorand i pilot drona.

Ledenjak Stor se pomakne 600 metara u godinu dana. Naučnici su videli da naglo pražnjenje jezera na neko vreme povećava brzinu pomicanja ledenjaka s dva na oko pet metara dnevno. Voda koja prolazi ispod leda, naime, “podmazuje” ledenjak.

Još više iznenađuje što je voda na nekoliko sati podigla veliki sloj leda za 55 cm, kažu naučnici.

– Led debeo kilometar podignut za pola metra, možete zamisliti koliki je pritisak za to potreban – rekao je Čadli, prenosi “Jutarnji list“.

Svrha istraživanja objavljenog u ponedeljak u časopisu PNAS jest opširnije opisati nastanak tih velikih pukotina koje posle postaju “autoputevi” po kojima voda s površine teče u bazu kape, što može ubrzati pomicanje ledenjaka.

– Količina vode koja se prazni iz jezera može se povećavati na novim lokacijama za koje dosad nismo znali – upozorio je Tom Čadli.

Reply
Share this

Blic online