Nemanju Pavlovića (26) muzika je zanimala od malih nogu, odrastao je uz nju i tu vezu uspeo da održi do tinejdžerskih dana, kada je sa tek napunjenih 14 stao za di-džej pult. Već sledeće godine znao je da je to nešto čime će se u budućnosti baviti i imao sve preduslove da bude uspešan u onome što voli.

– Sa 15 sam svoju kreativnost usmerio ka muzičkoj produkciji. Pratio sam svaki korak svojih uzora, koji su mi podstrek i glavna motivacija za dalje, sluteći da ću se kad-tad naći u njihovoj koži i napraviti svoj lični pečat – kaže nam Nemanja.

Posvetio se Haus i Elektro dens muzici, ali odlučio da ne diže ruke ni od ostalih žanrova, nadenuo sebi umetničko ime Neo Paulex i sve svoje slobodno vreme provodio je sa slušalicama, za pultom, miksetama i pločama i ubrzo su počeli da stižu pozivi za žurke, nastupe i festivale.

Uspeo je da se približi svetu, te su najbolje svetske izdavačke kuće iz Grčke i Španije prepoznale njegov talenat i ponudile mu ugovore i izdanja, međutim, kada je početkom prošle godine nastupio korona virus, došlo je i do promene toka njegove karijere.

Kafići i restorani su odjednom zatvoreni, nema nastupa ni festivala, zapravo ne postoji nijedno mesto na kojem bi mogao da radi ono što najbolje ume, najviše voli, od čega zarađuje i, naravno, nije znao koliko dugo će to da traje.

– Iskreno, jesam se uplašio, ali nisam hteo da dozvolim da se to negativno odrazi na moje ciljeve. Posmatrao sam to sa vedrijeg aspekta, od tog trenutka dotadašnje iskustvo sam usmerio ka muzičkoj produkciji i vreme sam provodio u usavršavanju edukativnog pristupa, opremao studio i smišljao planove i strategiju za period nakon korone. Broj nastupa se drastično smanjio, festivali su bili masovno otkazani kao i mnogi drugi događaji, pogotovo inostrani. Znatno manje sam bio angažovan, ali bilo je i nekoliko naletnih perioda, gde nam je situacija dozvolila okupljanje uz određene mere, u tim prilikama nisam oklevao – kaže nam Nemanja.

Dodaje da iza njega nije lak period, ali uspeo je da se prilagodi.

– Dani su mi bili ispunjeni treninzima, i veći deo dana sam provodio u studiju praveći muziku. U međuvremenu sam našao i novi posao u struci koji planiram da upotpunjujem u budućnosti sa di-džejingom – kaže Nemanja.

Za ovih godinu dana, kako kaže, sama muzika nije toliko izgubila koliko ljudi, koji su bili uskraćeni za sve ono što ona donosi.

– Muzika sama po sebi predstavlja umetnost koja nas svakodnevno okružuje, pokretač je energije među ljudima, pokretač uspomena i sastavni deo naših života. S mog aspekta, ja je gledam kao finalni proizvod umetnosti koji uz određenu interpretaciju plasiramo publici. Muzika povećava socijalni faktor i druženje pa se tako ljudi sa sličnim afinitetima pronalaze i spajaju zahvaljujući upravo njoj. U prethodnih godinu dana nije bilo toga. Sama muzička scena, koja je poprilično ispaštala, nepovoljno se odrazila na izvođače, ali to nije razlog da se zaustavimo i bacimo sve u vodu, već da poštujemo sve propisane mere i samim tim ubrzamo okončanje ovog virusa kako bi se što pre normalizovala situacija, ali i muzička scena – govori Pavlović.

Kako su u poslednje vreme sve popularnije takozvane “korona žurke”, gde su mladi uprkos merama koje su na snazi pokušavali da uživaju u provodu, pitali smo ga i da li bi učestvovao u jednoj od njih.

– Bilo je nekoliko ponuda, ali sam ih odbio ili odložio nastupe. Imam poznanike koji su se podvrgli rizicima, uprkos trenutnoj situaciji, organizovali korona žurke, bili uhvaćeni od strane komunalnih inspektora, vode i dan danas spor i odgovaraju u skladu sa zakonom – priča Nemanja.

U njegovom slučaju, nakon nesigurnog i teškog perioda prilagođavanja kada je tek nastupio korona virus, odlučio je da ne sedi skrštenih ruku. Otvorio je školu za di-džejeve, i rešio da svoje znanje prenese na mlađe kolege, ne ustručavajući se da podeli dragoceno dugogodišnje iskustvo.

Reply
Share this

Blic online