Uprkos tome što opanci nisu našli svoje mesto u savremenoj modnoj industriji, u Srbiji je još uvek prisutan određeni broj majstora koji se bave ovim zanatom i iako malobrojni, na taj način čuvaju deo srpske kulture od zaborava.

Milan Ilin iz Novog Sada jedan je od njih i ovim zanatom se bavi više od dve decenije. U poslu mu pomaže supruga sa kojom je pre par meseci, na poziv Ministarstva kulture Ruske federacije, otputovao u Moskvu gde su, na etno forumu, svetu predstavili naše tradicionalne zanatske proizvode, piše “RTV”.

– Ideja je bila da se svako predstavi sa svojim zanatom, sa proizvodnjom odeće i obuće. S tim što je bio naglasak na onom što je nacionalno, staro i etno, da se provuče kroz neki moderan oblik proizvodnje koja se danas radi – kaže Ilin.

Do kvalitetnog para opanaka stiže se nakon nekoliko nedelja rada, uz pomoć iskusnih ruku majstora, odgovarajućih alatki i kozje, goveđe ili svinjske kože visokog kvaliteta.

– Ja sam se iznenadio kad sam počeo da radim, jer sam mislio da samo kulturno umetnička društva kupuju opanke, koja i jesu najbolje mušterije, ali ima puno ljudi koji ih kupuju kao suvenir i da ih nose po gradu, na farmerke, haljine. Pogotovo ljudi koji su u dijaspori, koje ovaj momenat vezuje za rodnu grudu, za kraj u kojem su odrasli i živeli, možda i nosili nekad. E, oni danas kupuju i nose opanke, isto tako kupuju svojoj deci koja se bave folklorom u inostranstvu – svedoči Milan.

Opanci su i danas deo srpske narodne nošnje i predstavljaju jedan od simbola srpskog naroda, a opančarski zanat je 2019. godine dospeo na Uneskovu listu nematerijalnog kulturnog nasleđa Srbije.

Reply
Share this

Blic online