Oko njegovog umetničkog dela se podigla ogromna prašina, ali to nije prvi put da je u žižu javnosti ušao zbog skandala i kontroverzi.

Benksijev najpoznatiji grafit „Devojčica sa balonom“ koji je krasio zid u Istočnom Londonu dostigao je cenu od milion i četiri stotine hiljada dolara na Sotbijevoj aukciji u petak. Odmah nakon zatvaranja licitacije uključio se alarm. Mehanizam za samouništenje, ugrađen u ram slike, isekao je platno i time ušao u istoriju likovne umetnosti i u neoliberalni model aukcijske prodaje umetničkih dela, piše portal Beafor after.

U galeriji koja je pred nama, pogledajte čime nas je još Benksi iznenadio, uznemirao i učinio ponosnima prethodnih godina:

Devojčica sa balonom

– Izgleda da smo Benksizovani – izjavio je Aleks Breznik, šef Odeljenja savremene umetnosti u galeriji Sotbi.

– Do sada nikada nismo iskusili situaciju u kojoj je slika nakon postignute rekordne sume na licitaciji samoinicijativno iseckana. Trenutno razmatramo naredne korake razmišljajući šta ovo znači u aukcijskom kontekstu – zaključio je Breznik očigledno ne znajući ni sam šta ga je snašlo.

Od 2003. do 2005. Benksi razmišlja na temu procesa izbora umetničkih dela od strane kustosa. Shvata kako je taj proces suviše dugačak i dosadan te odlučuje da ga, samoinicijativno, ubrza: prerušen u penzionera jedan njegov saradnik (ili on sam) uneo je slike u Galeriju Tejt, pa u pariski Luvr, onda u četiri najznačanija američka muzeja (Metropoliten muzej umetnosti u Njujorku, Bruklinski muzej, Muzej Moderne Umetnosti i Američki Prirodnjački Muzej) da bi se sve završilo sa Britanskim nacionalnim muzejem koji nije uklonio njegov rad već ga izložio u sekciji moderne umetnosti.

Stariji posetioci londonskog karnevala 2004. bili su šokirani kada su pokušali da nešto kupe novčanicama od 10 funti koje su im podeljene. Na slici je, umesto kraljice Elizabete druge, bila pokojna princeza Dajana. Umesto natpisa „Bank of England“ pisalo je „Banksy of England“.

Kada je samozvani debi „Paris“ stigao u prodavnice ploča kupci su se (prijatno) iznenadili videvši „pevačicu“ u toplesu dok su na omotu izdvojeni singlovi „Why am I famous“, „What Am I For“, „What Have I Done“ .

Naravno, Paris sigurno nema ovakav nivo samoironije (čak ni samosvesti) Benski je odštapao svojih 500 primeraka diska, a oni su se našli u 48 prodavnica ploča širom Velike Britanije.

Posetioci koji su se vozili slavnom Big Thunder Ride-om u floridskom Diznilendu imali su šta da vide došavši svojim vozićem do dela uređenog u stilu Divljeg zapada. Među kaktusima, mostićima i rudarskim branama, bajkovitim pejsažem Amerike 19-og stoleća nalazila se figura zatočenika iz Gvantanama u prirodnoj veličini sa sve crnom kapuljačom na glavi, kapuljačom koja je bila sastavni deo mučiteljske rutine. Naravno, naduvana lutka je bila obučena u narandžastu zatvorsku uniformu, jezivi vizuelni znak zatočeništva.

U morskom letovalištu Veston super Mar, 29 kilometara severozapadno od Bristola, na zatvorenom javnom bazenu Tropikana nikao je, kako su ga graditelji opisali, „zabavni park zabranjen za decu“ – Dismalend. Otvoren od avgusta do kraja septembra iste godine predstavio je 58 umetnika koje je Benksi pozvao da naprave ili prilože svoja umetnička dela kao i izmenjene sadržaje karakteristične za “normalne” zabavne parkove.

Ironija, loša i jeftina umetnička forma kao i političke izložbe zabavnog parka koje je kustosirao Gevin Grindon sa Univerziteta Eseks a koji je sadržao izložbu opasnih predmeta privukla je ogroman broj ljudi. Ulazak je ograničen na četiri hiljade posetilaca dnevno koji su plaćali kartu od 3 funte, a izložbu je videlo 150 hiljada ljudi.

Izlagači su bili među najboljim savremenim umetnicima kao što su Dejmien Hirst, Dženi Holcer, vajar Majk Ros (poznat po velikim skulpturama namenjenim otvorenom prostoru), deo čuvene grupe KLF Džimi Koti, Bil Braminski, poznat po izmenjenim značenjima pop kulturnnih simbola, kao i sam Benksi.

2017. Benksi otvara „The Walled Off“ hotel u Vitlejemu, mesto Isusovog rođenja i prvom gradu palestinske teritorije na okupiranoj Zapadnoj obali. Izgrađen u arhitektonskom stilu britanskog kantri klaba, hotel ima – po Benksijevim rečima – „najgori pogled na svetu“ pošto gleda na betonski zid izgrađen posle Druge intifade 2000-2001. kako bi se sprečili upadi palestinskih bombaša samoubica sa ove teritorije. Benksi je bio aktivan preko 10 godina u palestinskom gradu. Jedan od njegovih najpoznatijih grafita – golub mira sa pancirom – nacrtan je upravo na vitlejemskom zidu pa izbor grada u kome je izgrađen hotel, preuređena i dograđena galerija keramike, nije nelogičan potez. Sem izbora građevine, naravno.

Uz dozvolu Kraljevskog udurženja za sprečavanje surovosti prema životinjama Benksi je uradio nešto što je razgnevilo sve zaštitnike istih, ali je postalo jedna od najsubverzivnijih Benksijevih akcija – za izložbu “Turf Wars” 2003. godine uzeo je žive domaće životinje i oslikao ih. Tako je krava dobila portrete Endija Vorhola svuda po sebi, svinje naslikane policijske uniforme a ovce uniforme koncentracionih logora. I sve kako bi naljutio ljude i napravio značenjsku paralelu između ljudi, domaćih životinja i manjka samosvesti.

– Želeo sam da ispizdim ljude, bilo je njegovo kratko objašnjenje izložbe.

Reply
Share this

Blic online