Posle rekordno tople decenije, završene sa 2019. godinom koja je bila druga najtoplija registrovana na planeti, i 2020. smo počeli u istom ritmu. Prošli mesec bio je najtopliji januar od kada postoje merenja, sa temperaturom od čak pet stepeni iznad proseka.

Podaci Nacionalne uprave za okean i atmosferu (NOAA) pokazuju da je, prema klimatskoj evidenciji čuvanoj 141 godinu, prosečna temperatura kopnene i morske površine za 20. vek u januaru ove godine premašena je za 1,14 stepeni Celzijusa.

Prosečna temperatura u januaru prešla je za 0,03 stepena Celzijusa temperaturu iz januara 2016. godine, koji je bio najtopliji prvi mesec u godini do tada zabeležen i bio je za 0,77 stepeni Celzijusa topliji od meseca januara iz referentnog perioda 1981-2010.

Poslednjih pet godina i cela protekla decenija najtopliji su pod kada se meri temperatura, što pokazuje brzinu kojom klimatske promene uzimaju maha, piše “Gardijan”.

Temperature veće od prosečnih zabeležene su u gotovo svim oblastima na Zemlji. Tako je u Evropi temperatura bila 3,1 stepeni viša od proseka za referentni period 1981-2010, dok je u delu severoistočne Evrope, Skandinaviji i delu Rusije ta razlika prešla čak šest stepeni.

U međuvremenu, na Antarktiku je početkom ovog meseca došlo do ogromnoh temperaturnih skokova. Na tradicionalno najhladnijem delu planete zabeležena je temperatura od čak 20 stepeni, samo nekoliko dana nakon prethodnog rekorda od 18,3 stepena. Naučnici su ove podatke nazvali “neverovatnim i abnormalnim”.

Zbog emisije gasova sa efektom staklene bašte nastale kao posledica ljudskih aktivnosti planeta je već jedan stepen toplija nego u predindustrijskoj eri, što ostavlja razorne posledice na planetu i izaziva katastrofe poput požara u Australiji ili Amazoniji.

Pariski sporazum iz 2015. godine koji su potpisale svetske vlade predviđa da se globalno zagrevanje ograniči na između dva i 1,5 stepen Celzijusa u odnosu na predindustrijsku eru. Međutim, emisije štetnih gasova izazvane ljudskim aktivnostima do sada nisu zabeležile ni pad, a kamoli drastično smanjenje neophodno da se ostvari cilj od dva stepena.

Reply
Share this

Blic online