Kada se Radovan Popović (36) iz sela Vrbić kod Krupnja pre nekoliko godina opredelio za život u planini, na imanju svog pradede, bez struje i bilo kakvih drugih pomagala primerenih 21. veku, o čemu je “Blic” pisao, znao je koliko to može biti lepo, ali i teško i neizvesno. Ipak, nije odustao od namere.

Na vrhu Miletine kose, na 920 metara nadmorske visine, na ognjištu vatra gori tokom cele godine, da bi se nešto skuvalo i zagrejala koliba iz 1936. godine, a kada stigne sunčano vreme, sve treba uraditi za kratko vreme i obraditi deset hektara zemlje od koje valja preživeti.

– Sve to radim sa svoje dve ruke, trudim se da sve postignem, ali protiv prirode ne mogu. Ova zima bila je najteža otkako sam ovde, sam sa svojim ovcama i jaganjcima. Bilo je snega preko dva metra, posle grad, pa u aprilu opet sneg. Dosta toga je uništeno u malinjacima i kupinjacima, ali valjda će sledeća godina biti bolja – optimista je ovaj vresni Rađevac, koji je izabrao potpuno drugačiji život od svojih vršnjaka.

Pročitajte još:

Kaže, nije mogao da dozvoli da dedovina propada i da se imanje pretvori u korov, svestan da u planini zima traje devet meseci. Kraj Vujičić voda čuva svoje stado, kosi travu, da raskrči 15 ari kupinjaka i 25 ari malinjaka, pa se sprema i da obere plod koji je preživeo zimske i prolećne nedaće. U međuvremenu je popravio solarnu ploču, pa sad opet može da obezbedi struju za sijalicu i tranzistor, a mobilni telefon mu je jedini prozor u svet.

– Meni ovde ništa ne fali, samo da vreme posluži da ovo sve odradim, pa onda opet polako da zimujem. Ustanem oko četiri a ležem posle ponoći i ništa mi nije teško – priča Rade.

Reply
Share this

ZANIMLJIVOSTI