Slučaj dvojice radnika “Tvitera” optuženih da su špijunirali za Saudijsku Arabiju osvetlio je moć ove platforme i napore kraljevstva da je kontrolišu.

U Saudijskoj Arabiji, čija zatvorena kultura dopušta građanima nekoliko javnih foruma za diskusiju, “Tviter” je postao svojevrsno mesto okupljanja, na kojem se Saudijci nalaze da razmene informacije i razgovaraju o raznim pitanjima. Saudijska Arabija – apsolutna monarhija – nije zabranila ovaj sajt, ali je preduzela široke mere da oblikuje informacije koje gledaju njeni građani kad odu na internet, te da utiša ili skloni disidente koji koriste platformu za kritikovanje.

Zatvoreno kraljevstvo nema javnih prostora na kojem se građani mogu okupiti da razgovaraju o politici ili vestima, a njegovi mediji su državni i strogo kontrolisani. Ali, kako piše “Njujork tajms”, mnogi građani imaju nekoliko mobilnih telefona i brz internet, zbog čega su počeli da koriste “Tviter” kako bi komunicirali ne samo međusobno već i sa ostatkom sveta. Zbog toga je Saudijska Arabija postala jedna od najvećih “tvitosfera” u svetu.

SKORO SVI SAUDIJCI SU NA TVITERU

Prema jednom izveštaju u kraljevstvu ima 9,9 miliona aktivnih korisnika platforme, što svrstava Saudijce na četvrto mesto u svetu, iza Sjedinjenih Američkih Država, Velike Britanije i Japana. Ali, govoreći u procentima popualcije koja koristi “Tviter”, Saudijska Arabija je sa 37 odsto prva, dok SAD imaju 18%.

Izgleda kao da su svi iz Saudijske Arabije na “Tviteru” – ugledni muslimanski sveštenici, poznati novinari, televizijske zvezde, čak i 83-godišnji kralj Salman koji ima 7,8 miliona pratilaca.

Džamal Kašogi, novinar kojeg su ubili saudijski agenti u Istanbulu prošle godine, imao je 1,6 miliona pratilaca u vreme smrti, što mu je omogućavalo da iznosi svoje stavove čak i nakon što je zabranjen u saudijskim medijima. Ova direktna veza sa sunarodnicima, koju kraljevstvo nije moglo da prekine, možda je doprinela njegovoj smrti.

Platforma je tako postala ključni front na kojem se sukobljavaju vlada, koja je koristi da širi svoju politiku, i disidenti koji na “Tviteru” šire kritike i sprovode kampanje za oslobađanje političkih zatvorenika.

OBLIKOVANJE ONLAJN SVETA

Za razliku od drugih autoritativnih režima, Kine ili Irana, Saudijska Arabija nije blokirala pristup “Tviteru”, smatrajući ga možda korisnim “ventilom” za društvo. Umesto toga, kraljevstvo je uložilo u niz tehnika kako bi uticalo na ono šta njegovi građani vide kad odu na platformu. Te taktike uključuju oštre mere poput hapšenja ili suđenja influenserima koji kritikuju vladu i lakše kao što je promovisanje pozitivnih “tvitova” i guranje negativnih “pod tepih”.

– Ne mogu da blokiraju sajt iz pozicije servera… ali ako ulože dovoljno sredstava, društveni mediji će tada možda postati korisniji za režim nego za opoziciju. Nisam siguran da smo mi već prešli taj prag, ali ne možemo biti daleko od toga – kaže Aleksej Abrahams, istraživač Univerziteta Toronto.

Kako bi oblikovala svoju onlajn okolinu, saudijska vlada je otvorila čitavu armiju naloga za promovisanje svojih sadržaja i napade na kritičare. To mogu biti automatizovani nalozi, poznati kao botovi, ili nalozi koje vode ljudi koji rade za saudijsku vladu. Zajedno oni promovišu naloge ili haštagove koji hvale saudijsko vođstvo i umanjuju prisustvo kritičkih konverzacija. Krajnji proizvod je ono što Saudijci vide onlajn.

-Možete da napravite da izgleda kako da se javnost slaže sa režimom – ističe Abrahams.

OBRAČUN SA DISIDENTIMA

S druge strane, saudijski disidenti – od kojih su mnogi u inostranstvu – koriste “Tviter” da iznesu svoje stavove građanima koji su ostali u kraljevstvu. Tu su aktivisti za ljudska prava i disidenti poput Omara Abdulaziza koji iz Kanada kritikuje saudijsku politiku.

Kraljevstvo je pokušalo da ugasi ovakve naloge. Abdulaziz kaže da su njegova braća uhapšena u Saudijskoj Arabiji kako bi ga pritisli da ućuti i da je Kraljevski sud poslao izaslanika u Kanadu da ga ubedi da se vrati kući i radi za vladu, što je on odbio.

Saudijska Arabija se takođe okomila na administratore anonimnih naloga i možda je upravo to razlog zašto su regrutovali špijune unutar “Tvitera”.

Ali Alzabarah, jedan od optuženih za špijunažu, bio je inženjer koji je imao pristup ličnim podacima korisnika. Drugi, Ahmad Abuamo, mogao je da vidi korisnikove imejl adrese i brojeve telefona. Ove osetljive informacije mogle bi pomoći saudijskoj vladi da otkrije ko su ljudi koji stoje iza anonimnih naloga. Oba navodna špijuna napustila su “Tviter” 2015, a od tada nije bilo otkrivenih pokušaja kraljevstva da se infiltrira u kompanije društvenih mreža.

Reply
Share this

Blic online