Fridrih Merc je posle Angele Merkel trenutno najpopularniji političar nemačke Hrišćansko-demokratske unije (CDU), a budući da je ona pre dužeg vremena najavila povlačenje, praktično se nalazi na čelu partije. Ovo potvrđuje većina anketa, koje su sprovedene u poslednjih nekoliko meseci, kako među pristalicama Unije, tako i u celokupnom stanovništvu.

Bivši predsednik poslaničkog kluba Unije putuje po Nemačkoj, puni sale pristalicama CDU, baza partije ga slavi kao da je već predsednik. Samim tim, s obzirom na aktuelnu krizu, postoji više razloga zašto bi nemački demohrišćani trebalo i zvanično da ga proglase predsednikom stranke i kandiduju za kancelara.

Najvažniji argument u njegovu korist jeste da bi njegov izbor promenio političke prilike u Nemačkoj u celini. Merc bi oživeo tradicionalne snage, čime ne samo da bi ojačao profil sopstvene stranke, već bi istovremeno napravio i jasno razgraničenje u odnosu na levi tabor, te i njima dao jasnije konture.

Konzervativan, ali ne i nacionalista

Samo ako ponovo dođe do pravog antagonizma između socijaldemokrata i Unije, dve partije će moći uverljivo da formulišu svoje ključne ciljeve. Pritom bi za Socijaldemokratsku partiju Nemačke (SPD) bilo utoliko bolje ukoliko bi Merc nastupio ekonomski liberalnije. Istovremeno, politički ekstremi bi u toj debati igrali manju ulogu.

Merc bi bio dobar za CDU i zbog toga što je tako uverljivo konzervativan da bi mogao da uspe da usmeri udesno snage koje su sklone udaljavanju i prete da pocepaju partiju. Merc bi kao kandidat sigurno imao podršku Unije vrednosti (WertUnion), desničarske otpadničke grupe unutar CDU, koja je u samoj partiji prilično beznačajna, ali sa protagonistima, kao što je bivši predsednik Savezne službe za za zaštitu Ustava Hans-Georg Masen, bitno utiče na medijski diskurs o CDU, pre svega u istočnoj Nemačkoj.

Ipak nije za očekivati da bi Merc otvoriti Uniju za bilo kakve saveze sa Alternativom za Nemačku (AfD). Merc je uvek nedvosmileno izražavao stav da je protiv AfD, važi za konzervativca, ali ne podržava desničarsko-nacionalističke ideje.

Teško da bi ulazio u bilo kakve aranžmane s radikalnim desničarima poput Bjerna Hekea. Nakon povlačenja iz politike Merc je postao izrazito ekonomski nastrojen i u eri globalizacije, nacionalizam ga naročito ne zanima. Njegova globalna orijentacija ga ipak neće sprečiti da zauzme čvrst stav u pitanjima imigracije. Čvrst stav nije jednako rasizam, upravo tu je granica između konzervativizma, koji priliči Hrišćansko-demokratskoj uniji i svega što predstavlja AfD, ocenjuje “Cajt”.

Reply
Share this

Blic online