Ono što je zamišljeno kao obeležavanje godišnjice jednog od najvažnijih svetskih vojnih saveza- NATO, rizikuje da postane parada razjedinjenosti – ali ovaj put ne zbog nečega što je Donald Tramp rekao ili učinio.

Na sastanku u Londonu ove nedelje, lideri NATO-a imaju još dva predsednika zbog kojih bi trebalo da brinu: Emanuela Makrona, koji je poslednjih nedelja otvoreno doveo u pitanje klauzulu kolektivne odbrane, i Redžepa Taijipa Erdogana, koji ima problem sa članovima saveza zbog svojih odluka da pošalje trupe u Siriju i kupi ruski protivraketni sistem, piše u svojoj analizi agencija “Blumberg”.

Da stvar bude još gora, Makron i Erdogan sada i javno razmenjuju uvrede.

Toliko se stvari promenilo od kada je tadašnja britanska premijerka Tereza Mej ponudila da bude domaćin dvodnevnog obeležavanja 70. godišnjice NATO-a, da bi se njenom nasledniku Borisu Džonsonu moglo oprostiti što želi da to nije uradila.

– Reći ću vam ponovo u NATO-u, prvo proverite sopstvenu moždanu smrt – rekao je Erdogan obraćajući se Makronu u petak tokom govora koji je održao u Istanbulu.

Erdogan je aludirao na intervju koji je francuski lider dao prošlog meseca u kome nije samo kritikovao Tursku, već je savez opisao kao “klinički mrtav”.

Sa tri značajne države članice koje donose sukobljene agende za sto, na skupu koji se održava u vreme završne izborene kampanje u Velikoj Britaniji, samit NATO rizikuje da izazove zabrinutost za budućnost tog saveza, a ne da slavi ono što zvaničnici i lideri saveza rutinski nazivaju najuspešnijim vojnim grupisanjem u istoriji.

Zvaničnici iz SAD i Velike Britanije prošle nedelje mučili su se da istaknu uspehe NATO-a, uključujući obnovljeni osećaj svrhe postojanja saveza nakon ruske agresije na Ukrajinu 2014. godine. Troškovi odbrane rastu, a polje NATO-a se širi ka borbi protiv terorizma, sajber-bezbednosti, a sada čak i svemira.

NATO i dalje privlači nove članice. Severna Makedonija, koja bi trebalo da se pridruži sledeće godine, dovešće do toga da broj lidera za stolom ove nedelje bude 30, u odnosu na 15 kada je Berlinski zid pao 1989. godine.

Različiti ciljevi

Ovakva dostignuća, međutim, potiskuju sve jači javni spor oko toga na šta bi NATO trebalo da se fokusira i za šta treba da se zalaže. U prividnom pokušaju da obuzda raspravu, Nemačka je predložila formiranje ekspertske grupe koja bi izveštavala o budućem političkom obliku saveza.

Makron je naterao nemačku kancelarku Angelu Merkel da pruži nesvakidašnje odlučnu odbranu saveza prošle nedelje.

– Čak i više nego tokom Hladnog rata, održavanje NATO-a je danas u našem najboljem interesu. Evropa se trenutno ne može sama braniti – rekla je ona parlamentarcima u Berlinu.

Visoki američki zvaničnik rekao je u petak da će Tramp prioritetno angažovati NATO kako bi potisnuo rastući uticaj Kine. Zvaničnik je rekao da će Tramp takođe pritisnuti saveznike da povećaju troškove za odbranu i da isključe kineske kompanije iz izgradnje 5G mobilnih mreža, što mnogi mnogi nisu želeli da urade.

Umesto da obuzda Kinu, Makron želi da prioritet NATO-a bude borba protiv terorizma. Trinaest francuskih vojnika poginulo je prošle nedelje u Maliju, a terorista je u petak ubio dve osobe u Londonu. Neimenovani francuski zvaničnik izjavio je da Makron takođe planira da izvrši pritisak na veće “operativne” podele tereta kao odgovor na Trampovog pokušaj da na natera Evropu da preuzme veći deo finansijskog tereta finasiranja saveza.

Erdogan u međuvremenu zahteva prihvatanje turskih ciljeva na severu Sirije, uključujući klasifikaciju kurdskih milicija koje su se borile protiv Islamske države, kao i drugih saveznika NATO-a, kao terorističku pretnju. Dodao je so na još jednu otvorenu ranu u vezama Turske sa zapadnim saveznicima, otpakovanjem i testiranjem sistema protiv-vazdušne odbrane S-400 koji je nedavno kupio od Rusije, a koji nije kompatibilan sa NATO sistemima.

I to je sve pre nego što je Tramp objavio svoj prvi tvit o proslavi NATO-a u Londonu.

Skraćeni vremenski okvir za sastanke – formalne sesije će trajati samo oko četiri sata – može da ograniči potencijalnu štetu. Dugoročni posmatrači NATO-a takođe upozoravaju na preuveličavanje opasnosti tenzija unutar saveza, koje nisu novost za organizaciju koja uključuje zemlje sa različitim geografskim sferama i bezbednosnim prioritetima.

Pitanje Makrona o kolektivnoj odbrambenoj posvećenosti u srcu NATO-a sigurno je opasno, ali se na mnogo načina on jednostavno vraća francuskom tradicionalno polu-odvojenom statusu. Predsednik Šarl de Gol izvukao se iz vojne komandne strukture 1966. godine, a Francuska se pridružila tek 2009. godine.

Prema rečima ser Adama Tomsona, izaslanika Velike Britanije u NATO-u od 2014-2016, NATO ima tri nove uloge od vremena Hladnog rata: upravljanje krizama na mestima kao što je Avganistan, držanje pod kontrolom potencijalnih sporova između članica u istočnoj Evropi i izgradnju partnerstava sa desetinama zemalja nečlanica.

– Sasvim je karakteristično da ovaj savez, koji je u očima nekih tako zloban, nalazi toliko partnera koji bi mogli da sarađuju sa njim.

Džonson i Bregzit

Kao mesto gde se nalazilo prvo središte NATO-a, London je bio prirodan izbor za obeležavanje 70. godišnjicu. Takođe bi trebalo da pokaže i globalni stav o novoj Britaniji posle Bregzita.

Bregzit se, međutim, odlaže. Džonson je takođe sazvao vanredne izbore koji će se dogoditi samo osam dana nakon što lideri NATO-a odu kući. Prisustvo Donalda Trampa potencijalna je politička prepreka za premijera Džonsona.

Ako Džonson izgubi od lidera laburista Džeremija Korbina, to će NATO-u dati još jednog lidera o kojem bi trebalo da brine na sledećem samitu, a koji bi trebalo da bude održan 2021. godine.

Tokom karijere Korbin je, između ostalog, nazvao NATO “opasnošću po svetski mir i opasnošću po svetsku bezbednost”. Nedavno se uklopio sa partijskom politikom, koja je da Ujedinjeno Kraljevstvo treba da ostane u savezu. Poslednji put kada je Britanija bila domaćin čelnicima NATO-a, 2014. godine, Korbin je na mitingu protiv NATO-a rekao da je kraj Hladnog rata „trebalo da bude vreme da NATO zatvori prodavnice, odustane, ode kući i ode“.

Reply
Share this

Blic online