“Dve godine provedene u lokdaunu ostavile su posledice po mentalno zdravlje stanovnika Melburna. Gradom uveliko kruži vic: “šta pomisli Australijanac kada vidi slobodnog čoveka? Pomisli – zašto taj čovek nije u lancima kao i ja”. To najbolje govori zašto je slučaj Novaka Đokovića izazvao toliko gneva ovde u Australiji”, priča za “Blic” Milan O., Srbin koji je već godinama živi u Melburnu i, koji je kao i svi njegovi stanovnici, od marta 2020. 262 dana proveo bez mogućosti da izađe iz svoje kuće.

Milan, koji i sam ne želi da mu do kraja otkrivamo identitet, kaže da se grad u kojem stanuje sa porodicom vrlo brzo od najboljeg mesta za život pretvorio u svetsku prestonicu lokdauna.

– Melburn je za kratko vreme prešao put od najboljeg grada na svetu za život do svetskog prvaka u broju dana provedenih pod ključem usled pandemije korona virusa. Naime, od početka pandemije Melburn je bio šest puta u lokdaunu, sa ukupnim brojem od 262 dana provedenim u tim specijalnim okolnostima. Drastične mere su ostavile teške posledice na psihičko zdravlje građana Melburna. Povećan je broj zdravstvenih pregleda usled mentalnih problema. Registrovan je i porast broja slučajeva nasilja u porodici – kaže nam on.

Jelena iz Beograda, koja godinama živi u Melburnu, ispričala nam je iskustva njene porodice tokom meseci koje su proveli “pod ključem”.

– Mi smo imali dva lokdauna, oko 10 nedelja duga, i oba su bila različita za mene i moju porodicu. U prvom sam bila trudna i čak nije bilo loše, jer zbog problema koje sam imala verovatno ne bih mogla da radim. Dani su bili dugi, pratili smo vesti svakog dana, pridržavali smo se svih mera i nismo oboleli. Odlazak u supermarket je bio kao neki dobar izlazak. Vlada je organizovala da po celom gradu čistači dezinfikuju klupe, stanice za voz ili tramvaj, semafore, sva mesta i objekte koji ljudi diraju ili koriste, zabranjeno je bilo da se deca igraju u parku. Na ulazu u apoteku ili supermarket svima se proveravala temperatura – kaže nam ona.

Ipak, Jeleni je drugo zaključavanje zbog obaveze prema mališanima teže palo.

– Godinu dana kasnije imala sam dvoje dece i lokdaun mi je teže pao. Nije bilo dosadno već previše obaveza za mene sa dvoje dece non-stop. Starije dete nije išlo u vrtić, propustilo je dosta sa učenjem, nije imalo sport, ali je naučilo da vozi bicikl. Moj muž je radio normalno, išao je na posao. Nismo imali velike probleme osim što je bilo dosadno. Oba puta je vlada plaćala svima minimalnu zaradu koji zbog kovida nisu radili – rekla nam je.

IT stručnjak iz Srbije koji je sa porodicom živeo u Australiji, a zatim se pre godinu dana sa suprugom i troje dece vratio u Srbiju, priča nam da praktično nisu postojali uslovi za normalan život.

– Bili smo potpuno blokirani, nigde nismo mogli da odemo. Ako živite u centru nekog većeg grada, još i nekako, a ako ne, u vreme kada smo mi bili tamo, bili ste praktično osuđeni na kuću i dvorište. Slobodno ste mogli da odete do prodavnice, apoteke i pumpe. Sada je malo opuštenije, pošto je većina stanovnika vakcinisana. Mi smo posle sedam, osam meseci takvog života, odlučili da se zauvek vratimo – ispričao nam je Marko.

Prema rečima Milana iz Melburna, rigorozne mere su u početku davale rezultate, ali je vremenom podrška njima dramatično opala.

– Uzrok svemu ovome leži u politici vlade države Vikorija (čiji je Melburn glavni grad) koja je imala “zero kovid” pristup, tj. politika sprovođenja rigoroznih mera sa ciljem potpunog uklanjanja virusa. U početku je ta politika zaista davala rezultate, i veliki broj ljudskih života je nesumnjivo sačuvan (ukupno je, do sada, usled korona virusa preminulo manje od 1.700 ljudi u Viktoriji, koja je po broju stanovnika slična Srbiji). Takođe, bespovratna finansijska pomoć je bila obezbeđena svim zaposlenima i svim porodicama koje su bile pogođene ovim merama (u proseku 2800 australijskih dolara mesečno, što je iznos minimalne zarade). Međutim, kako je vreme prolazilo, podrška ovoj politici je opadala, i kao rešenje za izlaz iz krize ponuđena je – vakcinacija – kaže on.

Međutim, kako kaže, sa nabavkom vakcina se poprilično kasnilo. Sa druge strane, obračunavanje sa “antivakserima” je bilo beskompromosno, čak i uz prekomernu upotrebu sile.

– Nabavka i distribucija vakcina je u nadležnosti savezne (federalne) vlade Australije, koja je taj posao dosta loše odradila. Kasnilo se sa nabavkom vakcina, i masovna vakcinacija je počela tek u drugoj polovini prošle godine. Sve je to produžilo agoniju u kojoj se Melburn nalazio, a političari su, naravno, koristili tu sitaciju za međusobno prebacivanje odgovornosti. Jedinu dobru stvar koju su u tom trenutku uradili jeste to što su pustili stručnjake da građanima predoče sve informacije u vezi sa vakcinacijom. I možda još bitnije – svojim postupcima su potpuno podržavali struku i proces vakcinacije tako što su se žestoko obračunavali sa “antivakserima” (možda čak i previše žestoko – bilo je par primera prekomerne upotrebe sile od strane policije). Građani su se zaista masovno odazvali pozivu za vakcinaciju, i preko 90% punoletnih građana je potpuno vakcinisano (dve doze) – priča Milan.

Kako nam je rekla Jelena, u Australiji je sada kriza zbog kovida.

– Nakon drugog lokdauna koji je završen u novembru prošle godine, kada je postignut cilj od 80 posto vakcinisanih, većina mera je ukinuta iako je bio veliki broj dnevno obolelih. Stanovništvo mora da se vakciniše da bi mogli da radimo i da bi deca mogla da idu u školu. I svuda se proverava sertifikat o vakcinaciji: kod frizera, u salonima za nokte, teretanama, školama, vrtićima, poslu… Uveden je QR kod. I svi smo se testirali kad god bi imali bilo kakve simptome – rekla je ona.

Trenutno je manjak radnika u svim sektorima širom zemlje.

– Supermarketi su poluprazni jer su mnogi radnici u izolaciji i distribucija je otežana, nema antigen testova da se kupe, a za testiranje su uvedeni određeni uslovi jer su patolozi pretrpani poslom, a u bolnicama lekari rade za džabe svaki dan. Trenutno nije na snazi lokdaun, ali se uvode busteri, kao i vakcine za decu od 5 do 12 godina. Ni klinike ni apoteke nisu obezbedile vakcine. Australija je razvijena zemlja koja zaostaje za ostatkom svetom u snabdevanju vakcinama i antigen testova – kaže nam Jelena.

U ukorenjenom odijumu prema protivnicima vakcinacije leži i netrpeljivost stanovnika Melburna i građana Viktorije prema Novaku Đokoviću.

– Gledajući u Novaka, prosečan građanin Melburna (ali i Australije) vidi nekoga ko nije vakcinisan i nekoga ko je čak protivnik vakcinacije. A to je nešto što vraća ružne uspomene na težak period od kojeg se Melburn još uvek oporavlja. Treba reći da je dosta sportista, pravnih stručnjaka, javnih ličnosti kao i običnih ljudi javno osudilo nedolično ophođenje federalne vlade Australije prema Novaku nazivajući to pravim imenom – sramota. Takođe, treba dodati i to da u poslednjih nekoliko dana dnevni broj novoobolelih prelazi 30 hiljada, tako da stručnjaci ukazuju na to da jedna nevakcinisana osoba ne može predstavljati opasnost po javno zdravlje u datim okolnostima. Međutim, javno mnjenje ostaje neumoljivo – čuju se glasovi da Novakove mečeve treba bojkotovati ili mu treba zviždati, a čuju se čak i pozivi na radikalnije mere kao što su – proterivanje iz zemlje bez obzira na odluku federalnog suda – objašnjava Milan.

Bez obzira na antipatije koje prema njemu gaje u Melburnu, stanovnici ovog grada koji vode poreklo sa Balkana su svim srcem uz Đokovića. I to ne samo Srbi…

– Celokupna srpska zajednica je na strani Novaka, a njoj se pridužio i veliki broj Grka, Hrvata, Makedonaca i ostalih ljudi sa Balkana i zemalja istočne Evrope koji žive u Melburnu. Interesantno je da je veoma popularna lokalna radio stanica na grčkom jeziku danima davala podršku našem šampionu – kaže nam on.

Milan nam je ispričao i vic koji kruži u Melburnu i koji najbolje govori o stanju u kojem se nalaze stanovnici ovog grada. Istovremeno, njime se objašanjava i zbog čega postoji toliko pritisak javnosti da se Đoković protera iz Australije.

– U poslednjih nekoliko dana društvenim mrežama kruži vic kojim se Australijanci šale na svoj račun: “šta pomisli Australijanac kada vidi slobodnog čoveka? pomisli – zašto taj čovek nije u lancima kao i ja”. Da li je ovo pokazatelj da se javno mnjenje polako preokreće u korist Novaka, i da li će Australijanci zaista skinuti lance koji su im nametnuti u poslednje dve godine, saznaćemo uskoro – priča on.

Ostaje pitanje, šta će biti dalje? Đoković je i dalje u Melburnu, ali njegova sudbina nije odlučena. Milan je dovoljno dugo u Melburnu da poznaje mentalitet tamošnjih ljudi i može da odgovori na dva ključna pitanja: Može li da se desi da Novaka proteraju i posle žreba, pa čak i kada počne turnir i, ako se to ipak ne desi, šta će Đokovića dočekati kada izađe na “Rod Lejver arenu”.

– Mislim da i dalje postoji mogućnost deportacije, ali vreme radi za Novaka. Ako misle da ga deportuju, moraju da to urade pod hitno, pre početka turnira. Ovde bi ljudi bili najsrećniji kada bi Novak sam odustao i napustio Australiju, ali to je najmanje moguć scenario. A što se tiče prijema na terenu… to zavisi ko će biti u publici i koliko će je biti. Ovde se pominje da će pustiti samo 50% kapaciteta. Sa druge strane, ako se Srbi, Grci i ostali organizuju i ubudu u većem broju, Đoković će imati podršku. Nesumnjivo, biće pritisaka i zvižduka, međutim, čini se da organizatori žele da smanje tenzije i da drže sve pod kontolom – kaže Milan na kraju razgovora za “Blic”.

Reply
Share this

Blic online