Američki predsednik Donald Tramp po svemu sudeći objaviće da SAD priznaju Jerusalim za prestonicu Izraela. Malo je reći da je najava ove Trampove odluke izazvala brojne reakcije u svetu, i usput dodatno zaoštrila odnose Izraela i Palestine. Zbog čega je Jerusalim toliko bitan?

I Izraelci i Palestinci Jerusalim smatraju svojom prestonicom. Trampova najava o priznavanju Jerusalima za glavni grad Izraela došla je nakon priča o premeštanju ambasade iz Tel Aviva u Sveti grad, čime bi se napravio svetski presedan. I dok Tramp ima svesrdnu podršku Izraela, među Palestincima je upravo postao najomraženiji čovek na svetu.

Zbog čega je proglašenje Jerusalima za prestonicu Izraela toliko odjeknulo u javnosti?

Konačni status Jerusalima oduvek je bila jedna od najosetljiviih tema u konfliknom odnosu Izraela i Palestine. Ukoliko SAD proglase Jerusalim za prestonicu Izraela, u očima većeg dela sveta to će biti shvaćeno kao odluka o nečemu što nije njihov posao, smatra dopisnik CNN-a iz Jerusalima.

Priznavanje Jerusalima vodi ka premeštanju ambasade SAD iz Tel Aviva u taj Sveti grad, čime bi se “zacementirao” izraelski suverenitet nad njim.

Kako bi funkcionisalo premeštanje ambasade?

Logistički gledano, selidba bi bila veoma jednostavna. U Jerusalimu već postoji američki konzulat, dok je ambasada i dalje u Tel Avivu. Amerikanci bi jednostavno zamenili imena i funkcije dve zgrade: konzulat u Jerusalimu bi postao ambasada, a ambasada u Tel Avivu bi postala konzulat. Jedino bi ambasador morao da se preseli iz svoje rezidencije.

Međutim, to je samo tehnički deo, a samim tim i najlakši. Premeštanje ambasade znači i ulazak u seriju diplomatskih rizika i okidač za krizu u odnosima sa arrapskim državama. Ne isključuje se ni mogućnost nasilnih protesta ispred američkih ambasada širom sveta.

Premeštanje ambasade imalo bi odjek daleko dalje od Jerusalima. Tramp bi na ovaj način naglavačke izvrnuo 70 godina međunarodnog konsenzusa i rada UN, i prema mišljenju mnogih analitičara, zakucao ekser u srce svih pokušaja primirja između Izraela i Palestine.

Istorija kaže…

Plan o podeli koji su 1947. iscrtale UN klasifikovao je Jerusalim kao “zaseban, trokonfesionalni međunarodni grad”. Međutim, rat koji je naredne godine usledio nakon proglašenja nezavisnosti Izraela za sobom je ostavio potpuno podeljen Jerusalim. Kada su borbe konačno završene 1949. godine, granica primirja, često nazivana i “zelena linija” s obzirom da je na prvobitnoj mapi iscrtana zelenom bojom, označavala je da kontrola nad zapadnim delom grada pripadne Izraelu, dok bi istočni deo, u kome se nalazi i čuveni Stari grad, kontrolisao Jordan.

Kada se to promenilo?

Tokom Šestodnevnog rata 1967. godine, Izrael je zauzeo (UN i većina njenih članica imaju stav da je to bila okupacija) istočni Jerusalim. Od tada se čitav grad nalazi pod kontrolom Izraelaca. Međutim, uprkos tome što takav status stoji već ravno pola veka, Palestinci i jedan deo međunarodne zajednice istočni Jerusalim vide kao prestonicu buduće države Palestine.

Ko živi u Jerusalimu?

U svetom gradu živi oko 850.000 ljudi: 37% su Arapi, a 61% Jevreji, glase podaci nezavisnog “Jerusalimskog instituta”. Jevrejska populacija uključuje i oko 200.000 ultraortodoksnih Jevreja, dok ostatak čine cionisti i sekularni Jevreji. Arapi hrišćanske veroispovesti čine 1% stanovništva.

Što se Palestinaca tiče, veliki deo njihove populacije nastanjen je upravo u istočnom Jerusalimu. Većina naselja su potpuno i strogo podeljena na izraelske i palestinske, ne računajući par “pomešanih” izuzetaka.

Da li su neke države u prošlosti imale ambasade u Jerusalimu?

Da. Pre 1980. godine nekoliko zemalja imalo je ambasade u svetom gradu, poput Holandije ili Kostarike. Međutim, u julu 1980. godine, Izrael je doneo zakon po kom se Jerusalim proglašava “ujedinjenom prestonicom Izraela”. Savet bezbednosti UN odgovorio je rezolucijom koja osuđuje “izraelsku aneksiju istočnog Jerussalima”, koja je okarakterisana kao “kršenje međunarodnog prava”, o čemu je pisao i “Gardijan”.

Dakle, ambasade su se preselile iz Jerusalima?

Tačno. Poslednje države koje su premestile svoje ambasade iz Jerusalima bile su Kostarika i El Salvador 2006. godine, čime su se pridružile ostalim državama koje su svoja diplomatska predstavništva otvorile u Tel Avivu. Tako danas u Jerusalimu nema nijedne ambasade, dok ih u Tel Avivu ima 86.

A konzulati?

Neke države imaju svoje konzulate u Jerusalimu, uključujući i SAD, i to u zapadnom delu grada. Ostale zemlje, poput Velike Britanije i Francuske svoje konzulate imaju u istočnom delu grada, i oni služe kao predstavništva tih zemalja za odnose sa Palestinom (iako ceo grad kontrolišu Izraelci).

Koja je pozicija Amerike?

SAD nikada nisu imale ambasadu u Jerusalimu. Ona je oduvek bila u Tel Avivu. Ipak, još od 1989. godine Izrael Americi iznajmljuje zemljište u Jerusalimu, i to kao “zakup za mesto nove ambasade”. Zemljište je zakupljeno na 99 godina, a cena je JEDAN DOLAR GODIŠNJE. Do danas na zemljištu nije bilo građevinskih radova, te je na tom mestu i dalje prazno polje. Međutim, Tramp bi to mogao da promeni.

Pročitaj još:

Šta se potom desilo?

Već 1995. godine, američki Kongres donosi zakon po kojem se zahteva da SAD premeste ambasadu iz Tel Aviva u Jerusalim. Pristalice ovog zakona insistirale su na tome da Amerika poštuje odluku Izraela o prestonici, i u skladu sa njom organizuje diplomatske aktivnosti i predstavništva.

Zbog čega onda ambasada i dalje stoji u Tel Avivu?

Svi američki predsednici od 1995. godine – Klinton, Buš i Obama, odbijali su da premeste ambasadu, a kao glavno obrazloženje isticali su zaštitu bezbednosnih interesa države. Svakih šest meseci predsednici su potpisivali dekret kojim se zaobilazi odluka Kongresa i odlaže relokacija ambasade.

Kako Izrael reaguje na ove poteze?

Izraelska vlada je na sva zvona zahvalila Trampu na naporima da premesti ambasadu, i nazvala ga “najhrabrijim američkim predsednikom u poslednjih nekoliko decenija”. Gradonačelnik Jerusalima Nir Barkat jedan je od najglasnijih u pohvalama, te je pokrenuo kampanju nekoliko dana pred Trampovu inauguraciju, pružio mu punu podršku, ali istovremeno i podsetio tada budućeg predsednika SAD na “data obećanja”.

Šta će bit s Palestincima?

Palestinski lideri žestoko urgiraju da Tramp odustane od najavljenog poteza, ističući da će to biti “dosad nezabeležno kršenje međunarodnog prava”, ali i “ogroman udarac mirovnom procesu”. Predsednik Palestine Mahmud Abas apelovao je na sve svetske lidere, uključujući na predsednika Rusije Vladimira Putina i kralja Jordana Abdulaha da “utiču na Trampa da promeni svoje mišljenje”.

Palestinska oslobodilačka organizacija najavila je poništavanje odluke o priznanju Izraela, i preti otkazivanjem svih dosadašnjih sporazuma između Izraela i Palestine ukoliko Tramp prizna Jerusalim kao glavni grad.

Uz sve to, postoji veliki strah da će potez američkog predsednika pokrenuti talas nasilja i uličnih demonstracija širom sveta, gde god postoji arapska populacija, kao i američka i izraelska ambasada ispred koje će protestovati.

(V. Filipović)

Reply
Share this

ZANIMLJIVOSTI