Donald Tramp i Emanuel Makron pozivali su jedan drugoga u goste, večerali su zajedno u Ajfelovoj kuli, ali nakon što su razmenili udarce uoči NATO samita u Londonu, čini se da je ljubav koja je nekada cvetala između američkog i francuskog predsednika krenula po zlu.

Uprkos razlici razlici u godinama – Tramp je 32 godine stariji od Makrona, dvojica političara su se predstavljali kao najbolji drugari, čvrsto se rukujući sa širokim osmehom na licu, dovodili supruge na zajedničke večere i razmenjivali poklone.

Međutim, posle Makronovih komentara prošlog meseca o “moždanoj smrti” NATO saveza i kritika na račun turskog predsednika Redžepa Tajipa Erdogana zbog Sirije, Tramp je u utorak odbacio svilene rukavice i zadavao nekadašnjem “dobrom prijatelju” udarac za udarcem.

– Kada date takvu izjavu – rekao je povodom Markonove kritike – to je veoma, veoma zlobna poruka članicama, kojih, zajedno s njima, ima 28 – rekao je američki predsednik na konferenciji za štampu s predsednikom NATO saveza Jensom Stoltenbergom.

– NATO nije nikome potrebniji nego Francuskoj – rekao je Tramp, dodavši da Francuska, gde je Makron godinu dana bio suočen s protestima zbog ekonomskih reformi, “ekonomski ne stoji dobro”.

Sipajući so na ranu Francuskoj, SAD su najavile da će uvesti paprene carine na francusku luksuznu robu, vina i sireve, u znak osvete zbog plana Francuske da uvede digitalni porez velikim tehnološkim kompanijama, od kojih su mnoge američke.

U trenutku kada su se Makron i Tramp sastali oči u oči u Londonu, atmosfera je već bila ledena, a posmatrači su očekivali direktan sukob između njih.

Tramp nije gubio vreme, ukazavši na to da su pripadnici Islamske države iz Evrope veliki problem.

– Imamo ogroman broj uhapšenih boraca pripadnika Islamske države tamo u Siriji, oni su zatvoreni, ali mnogi su iz Francuske, Nemačke, Velike Britanije. Uglavnom su iz Evrope. Da li biste hteli neke fine Isisovce? Mogu da vam dam neke. Možete da uzmete koliko god hoćete – rekao je Tramp polušaljivo.

Makron se na to namrštio i rekao:

– Budimo ozbiljni. Poslednji podaci o borcima na terenu kažu da su to borci iz Sirije, iz Iraka. Istina je da imate strane borce koji su došli iz Evrope, ali to je veoma mali broj u odnosu na problem u celini – rekao je Makron i dodao:

– Moramo da okončamo borbu protiv Islamske države i ne smemo da napravimo nijednu grešku. Strani borci nisu problem broj jedan, već su to pripadnici Islamske države u regimentu, a zbog aktuelne situacije takvih je sve više.

Tramp je na to vidno iznerviran komentarisao da je Makronov odgovor “jedan od najboljih ne-odgovora koje sam čuo”.

Makron se zatim suprotstavio Trampovoj tvrdnji o tome kako je Turska kupila ruske raketne sisteme, a obojica su priznali da moraju da reše probleme u vezi s porezom tehnološkim kompanijama, odnosno zaprećenim carinama.

Makron je ranije pokušavao da otkloni nesuglasice s Trampom, ističući da postoji potreba za konstruktivnim angažmanom uprkos tome što je američki predsednik povukao iz Pariskog sporazuma o klimi i Nuklearnog sporazuma sa Iranom.

Budući da postoje šanse da Tramp bude reizabran iduće godine, a Makronov mandat traje najmanje do 2022, i jednom i drugom je u interesu da se pobrinu da jedna čarka ne dovede do ogorčenog raskida.

Ukoliko poklon koji je Makron jednom prilikom dao Trampu shvati kao simbol njihovog odnosa, onda im se ne piše dobro. Tokom državne posete u aprilu 2018, Makron i Tramp su sa suprugama u bašti Bele kuće zasadili mladicu hrasta sa bojnog polja u Francuskoj u Prvom svetskom ratu u bašti Bele kuće.

Nekoliko dana kasnije mladica je izvađena i stavljena u karantin, gde je uginula. U junu ove godine Makron je odbacio simboliku tog događaja i rekao da će poslati Trampu drugo drvo. Nije poznato da li ga je ikada poslao ili zasadio.

Reply
Share this

Blic online