Da li glifosat izaziva rak ili ne? Odgovor na ovo pitanje odlučiće o tome da li će registracija najprodavanijeg herbicida u EU biti produžena. Problem je u tome što se veštaci ne slažu u oceni, zbog čega EU već mesecima odlaže odluku.

U raspravi o glifosatu često se pojavljuje sumnja da je Monsanto na neki način uticao na pojedine naučnike, koji su sredstvo za zaštitu bilja ocenili kao manje štetno. Sredstvo donosi agrarnom koncernu odličnu zaradu, pa je u njegovom interesu da se dozvola produži.

Da u sumnjama ima neke istine potvrđuju nova saznanja francuskog lista “Mond”: u članku objavljenom četvrtog oktobra, list navodi da je Monsanto neke studije o glifosatu barem delimično sam napisao platio, a da pri tom nije objavljeno ko je finansirao istraživanje. Autori se pozivaju na dokumente iz internih mejlova.

– Te optužbe su lažne – odgovorio je Monsanto na upit nemačkog lista “Cajt”. Kako se navodi, kompanija posluje transparentno i “uvek je u potpunosti priznavala ulogu u naučnoj saradnji”.

Još početkom proleća objavljeni su imejlovi kompanije sa sedištem u Sjedinjenim Državama. Novinari “Monda” mesecima su ih analizirali. Rezultat: iz prepiske proizilazi da se koncern sistematski i u velikom broju obraćao naučnicima, od kojih je tražio da objavljuju studije, a da pri tom ne obelodanjuju vezu sa agrarnim koncernom – takva praksa je, inače, u nauci veoma nepoželjna.

Autori članka, na osnovu vlastitih istraživanja, takođe tvrde da je koncern angažovao naučnike preko preduzeća za konsalting da u stručnim časopisima objavljuju pozitivne tekstove o glifosatu.

Tako je, na primer, glavni toksikolog u Monsantu poslala studiju od 46 strana korektoru naučnog časopisa “Journal of Toxicology and Environmental Health”. U dokumentu se tvrdi da kontakt s glifosatom nema negativan efekat na plodnost i razvoj embirona.

– Šaljem ti polovinu teksta – napisala je toksikolog u imejlu naučniku, koji je trebalo da koriguje njen rad. U prilogu istog mejla nalazi se rad u kome je njeno ime precrtano. Taj članak je nešto kasnije 2012. objavljen bez njenog imena – navedena su četiri druga autora, za koje nema dokaza da su povezani sa Monsantom.

Nova saznanja mogla bi da imaju značajne posledice. Na osnovu “Monsanto papira”, kako ih nazivaju mediji, političari bi mogli da zatraže da se detaljnije ispita uticaj agrarnog koncerna na istraživanja urađena na zahtev EU. Evropska uprava za bezbednost namirnica (Efsa) i nemački Savezni institut za ocenu rizika (BfR) ranije su više puta potvrdili da glifosat “nije kancerogen u zabrinjavajućoj meri”.

– Tražimo osnivanje istražne komisije EU da bismo saznali više o eventualnoj kupovini studija od strane Monsanta – rekao je Erik Andrije, agronom iz poslaničkog kluba socijaldemokrata u evropskom parlamentu.

– Možda će biti neophodna ponovna procena glifosata.

Reply
Share this

ZANIMLJIVOSTI