Sudbina Katalonije do juče je visila na koncu, a već danas je na ulicama Barselone mirno uprkos razočaranja koje je Karles Pudždemon priredio svojim pistalicama neproglasivši nezavisnost. Na ultimatume Madrida Katalonci ne reaguju – sigurni su da će nezavisnost doći, a novi uzor za ostvarenje “vekovnog sna” našli su u bivšoj Jugoslaviji.

Da se ovih dana odlučuje o sudbini Katalonije, Španije, pa i Evrope, na ulicama Barselone juče nije bilo moguće videti. Jedini vidljivi trag najveće političke krize u Španiji poslednje četiri decenije jesu plavo-žuto-crvene zastave na terasama i napisi “demokracia” i “si” (“da”) na pločnicima. I njih je daleko manje nego prethodnih dana, kažu Katalonci.

Pre dva dana više od 1.000 novinara čekalo je “istorijski govor” lidera Katalonije ispred lokalnog parlamenta, a već dan kasnije bilo ih je nekoliko. Policije na ulicama ima taman toliko da se broje na prste jedne ruke, iako je pre deset dana njih čak 8.000 poslato iz Madrida.

Zatišje pred buru?

Ipak, već u prvom razgovoru sa Kataloncima jasno je da od nezavisnosti nisu odustali, ali jesu razočarani Pudždemonovim govorom.

– Naša nezavisnost trajala je 40-ak sekundi – rekao nam je jedan Katalonac, aludirajući na činjenicu da je lider Katalonije prvo rekao da je pravo na nezavisnost izboreno na referendumu, a već u sledećoj rečenici najavio razgovore sa centralnom vladom.

Ipak, ostavio je prostor da do proglašenja nezavisnosti dođe u narednim nedeljama, na šta je zbunjeni Madrid odgovorio ultimatumom – do deset sati ujutru 16. oktobra morate morate da saopštite šta ste odlučili. Šanse još postoje, a Katalonci imaju novi plan – otcepiti se od Španije kao Slovenija od Jugoslavije.

“Slovenački model”

Teorija o “slovenačkom modelu” širi se kao požar lokalnim medijima. Varnicu je pre nekoliko dana zapalio Ramon Tremosa, evropski parlamentarac, a Katalonci rado prihvataju ideju.

Objašnjenje zvuči ovako: Slovenija je 1990. izglasala otcepljenje na referendumu, ali je zvanično nezavisnost proglasila 1991. godine. Katalonija može da uradi isto, pa tokom narednih šest meseci pregovara sa Madridom.

Sa druge strane, Katalonci se ne porede niti pozivaju na primer Kosova, ali kako su gotovo uvek na strani separatista, naglasiće vam da “svako ima pravo na referendum i/ili samostalnost”.

“Nezavisnost po svaku cenu”

U Đironi, situacija je drugačija. Građani ovog malog gradića, udaljenog oko sat vremena od Barselone i sat vremena od francuske granice, nezavisnost žele po svaku cenu, ne birajući model.

– Ako sada ne dobijemo nezavisnost, dobićemo je kad-tad. Deca koja danas imaju 12 ili 13 godina uče isključivo katalonski u školama, uče našu istoriju, znaju istinu i znaju šta im je cilj. Ako mi ne uspemo, oni će kad stasaju – ispričao nam je jedan stariji gospodin u Đironi dok smo zajedno posmatrali na ulici kako tinejdžeri crtaju plakate sa separatističkim porukama.

Ovaj gradić važio je za najjače uporište secesionista i pre referenduma, a danas njegovi stanovnici sa ponosom će reci da u Đironi ne žive Španci već isključivo Katalonci. Naglasiće vam da je podrška nezavisnoj Kataloniji veća od podrške koju secesionisti imaju u Barseloni. To je vidljivo na svakom koraku.

Desetak dana nakon referenduma, još se prodaju zastave i simboli nezavisnosti, a za razliku od Barselone grad je pun grafita u znak podrške nezavisnoj Kataloniji. Još jedna stvar bitno se razlikuje od Barselone – šarmantna Đirona je značajno siromašnija i ima manje turista u odnosu na prestonicu regiona. Ipak, ekonomiju ne ističu u prvi plan kada govore o nezavisnosti, već istoriju, naglašavajući da o nezavisnosti maštaju vekovima i da ih Madrid guši.

O nasilju koje se dogodilo na dan referenduma uglavnom izbegavaju da govore u Barseloni, dok u Đironi jasno i glasno osuđuju Madrid.

Ipak, svako ima svoju stranu priče. Separatisti za sve krive Madrid, od nasilja do ekonomije, i zahtevaju oštre kazne. Unionisti tvrde da su separatistički lideri haos na referendumu iskoristili za marketing i da nije bilo ni upola nasilja kako su mediji izveštavali. Čini se da se i jedni i drugi slažu oko jedne stvari – priča o nezavisnosti nije gotova, šta god da se desi u narednim danima. Želja postoji, to je jasno. Više nije ni pitanje novca, jer u Kataloniji se lepo živi, a ni ovlašćenja, jer ova pokrajina ima više nego bilo koja druga u Španiji. Praktično jedino što joj nedostaje je vojska, ali u Barseloni se može čuti da će im Madrid i to pre dati nego novac. Pitanje je da li su spremni da u Barseloni pristanu na to.

“BLIC” ANKETA: Da li ste razočarani što Katalonija nije proglasila nezavisnost?

Hose Blanko (41), sudski veštak

– Ne slažem se sa nezavisnošću Katalonije, protiv sam nacionalizma. Mislim da Katalonija neće skoro postati nezavisna, osim ako se Evropa ne umeša, kao što je to učinila sa Kosovom.

Migel Bozo (35), čuvar

– Protiv separatizma sam. Verujem da Katalonija neće postati nezavisna.

Karlos Kanovas (46), električar

– Sada nije trenutak da se Katalonija odvoji. Možda jednog dana, nakon mnogo generacija i godina, ali sada definitivno nije trenutak za nezavisnost.

Karlota Boule (51), administrativni radnik

– Nisam razočarana što Katalonija nije proglasila nezavisnost nakon referenduma. Ja sam za nezavisnost i verujem da ćemo se vremenom ipak odvojiti.

David Bakh (29), detektiv

– Nisam razočaran, jer znam da je Katalonija u procesu i kao što je rekao Pudždemon, dato je vreme da se dođe do zajedničkog dogovora i razdvajanja. Mislim da će se to dogoditi uskoro. Ako smo čekali 300 godina, možemo da čekamo još malo.

Ana Ernandes Gaig (25), estetičar

– Razočarana sam. Mora da dođe do neke promene kada je reč o ekonomiji, kako tretiramo jedni druge, i još mnogo toga… Teško da ćemo se uskoro postati nezavisni. Verujem da Madrid to neće dozvoliti.

Mireia Farerons (25) student

– Razočarana sam ovom situacijom. Španska vlada ne tretira ovu situaciju onako kako bi trebalo, loše vodi i tretira Kataloniju. Ja jesam za razdvajanje, ali želim da se to legalno uradi, da Rahoj i njegova vlada daju prava na referendum da bi mogli i zakonski da se odvojimo. Ne znam da li će uskoro doći do toga, jer se čini da španska vlada ne sluša, vrše agresiju nad nama, i ometaju da dođe do legalnog referenduma.

Karlos Romanos Martinez (41), konobar

– Malo sam razočaran, u Pudždemona posebno. Verujem da su ga ljudi pratili verujući da će se odvojiti od Španije, ali on to nije učinio. Mislim da do odvajanja sada neće ni doći, već da će se postići dogovor sa Madridom.

Reply
Share this

ZANIMLJIVOSTI