U južnom predgrađu Bejruta, gde se zgrade obeležene ratovima stapaju s plakatima najnovijih žrtava, stanovnici govore o mogućem novom sukobu do sada neviđenih razmera.

Husein Hajredin, berberin koji s porodicom živi u šiitskom predgrađu Dahidže, kaže da su se tokom decenija navikli na tenzije.

– Ali ovo je nešto drugo. Moglo bi da prevrne brda i doline. A ako počne, možda nikada neće prestati – kaže on.

Pretnja nije ograničena samo na predgrađa Bejruta i južni Liban gde dominiraju šiiti, već se uvukla u sve oblasti zemlje koja se iznenada našla u središtu ogromne regionalne krize. Situacija se godinama zakuvavala, a kriza je intenzivirana trećeg novembra, kada je premijer Libana Saad Hariri ugostio francusku ministarku kulture Fransoaz Nisen. Dok su sedeli za ručkom, Hariri je primio telefonski poziv i raspoloženje mu se promenilo. Izvinio se i otišao na aerodrom.

“Ratovi preko posrednika”

Posle nekoliko sati, Hariri, koji je u međuvremenu stigao u Rijad, podneo je ostavku na mesto premijera, čime je okončan njegov put od lidera Libana do saudijskog izaslanika i preobražaj Libana od isturenog položaja do samog središta regionalne krize.

USPON SEDMOG SINA U Saudijskoj Arabiji dešava se TIHI PUČ, a iza svega stoji OVAJ ČOVEK

Pad Kirkuka, grada na severu Iraka pod kontrolom Kurda, u oktobru, uz podršku najpoznatijeg iranskog generala, glad u ratom zahvaćenom Jemenu, balistički projektil iznad Rijada i očigledno iznuđeni odlazak premijera u Libanu, posledica su velike strateške borbe za premoć između dva regionalna teškaša koja je iznenada iz pozadine stigla do moguće realizacije.

Konfrontacija Irana i Saudijska Arabija izraženija je nego ikada u modernoj istoriji, a njihova trka za konsolidovanje uticaja na teritorijama između Sane, prestonice Jemena, i Berjuta, glavnog grada Libana, bliži se vrhuncu.

Kriza se proširila na nove teritorije, sklapaju se do sada nezamislivi savezi i preti rizik od razornog sukoba između dva protivnika, koji su dugo smatrali da su “ratovi preko posrednika” sigurniji od direktnog suočavanja.

Promenu pristupa diktira Rijad, gde je nova vlast odlučila da postavi Saudijsku Arabiju na potpuno nove osnove unutar zemlje, ali i da promeni način na koji kraljevina predstavlja sebe regionalno i globalno.

Ambiciozni i neobično moćni prestolonosladnik Muhamed bin Salman dobio je ovlašćenje od oca, kralja Salmana, da se uhvati u koštac sa onim što kraljevina i njeni saveznici u Ujedinjenim Arapskim Emiratima vide kao iransko zauzimanje najvažnijih delova sunitskog arapskog sveta.

Ko je pravi naslednik Muhameda Šest meseci nakon što je preuzeo dužnost, saudisjki princ Muhamed i prestolonaslednik UAE Muhamed bin Zajed veruju da je vreme da demonstriraju snagu Iranu. Obojica tvrde da je iranska uticajna sfera zahvatila Bagdad, Damask, Gazu i Liban, uz pokušaje proširenja i u Jemenu i Manami, pri čemu su gradovi države Abu Dabi i Dubai takođe u zoni domašaja.

Nakon što je Hariri otišao u Rijad, palestinski predsednik Mahmud Abas, čija se administracija prošlog meseca pomirila s Hamasom, koji je dobio podršku Irana, takođe je pozvan u Rijad na sastanak s kraljem Salmanom.

Sukob između dve glavne islamske verske zajednice oko toga ko treba da nasledi proroka Muhameda dugo je bio polazna tačka u nastojanju da se objasni aktuelni rivalitet između Teherana i Rijada, ali se u novije vreme taj sukob pretvorio u borbu za političku moć i uticaj, naročito u godinama nakon svrgavanja Sadama, kada je region duboko destabilizovan.

– Sadam je bio sunitski bedem – kaže libanski političar i savetnik bivšeg iračkog diktatora.

– Saudijci to tek sada shvataju i pokušavaju da se nametnu umesto njega mnogo godina kasnije.

Pritajeni uspon Irana

– Dok su oni bili neodlučni, Iran je jačao – kaže viši saudijski zvaničnik, koji je prošle godine napustio kraljevinu.

Dok su oni mislili da SAD igraju kako oni sviraju, one su zapravo omogućile Iranu da preuzme kontrolu. Taj posao je sada gotovo završen. Prema tome, s razlogom su zabrinuti. Stvari su se promenile na Bliskom istoku, a da oni toga nisu bili svesni.

Prošle godine, Iran je pružao podršku armiji Bašara al Asada u Siriji i sarađivao sa iračkom vojskom i paravojskama u borbi protiv Islamske države, i odigrao vodeću ulogu u njenom vojnom porazu. To je uglavnom učinio preko posrednika, koji su odigrali ključnu ulogu u većini bitaka – uključujući i iračko preuzimanje kontrole nad Kirkukom – i pomogli da se očisti teritorija širom Iraka i u većem delu Sirije koja je postala od strateškog značaja.

Iran sada kontroliše gotovo ceo koridor od Teherana do Tartusa u Siriji, na obali Sredozemnog mora, što mu omogućava pristup morskoj luci daleko na zapadu.

Od svih posrednika, Hezbolan u Libanu je najdragoceniji i najmoćniji. Vođa Hezbolaha Hasan Nasralah veoma je zainteresovan za saudijski rat u Jemenu, u kome se vojska kraljevine bori protiv Huta, koje barem delimično podržava Iran. Rijad veruje da su pripadnici Hezbolaha odigrali ključnu ulogu u naoružavanju i obučavanju Huta i tvrdi da su upravo oni ispalili balistički projektil prema aerodromu u Rijadu u noći kada je Hariri podneo ostavku.

Saudijski lideri su dugo polagali nade u Haririja, verujući da će se odupreti Hezbolahu i učvrstiti vlast državnih institucija preko paralelene političke i vojne strukture u Libanu.

Izgubili su strpljenje prošle godine kada je saudijski građevinski sektor propao i sa sobom povukao i kompaniju na čijem je čelu bio Hariri. Od tada se Hariri i saudijski lideri spore oko iznosa od preko milijardu dolara. Zbog nove krize Rijad je taj spor očigledno ostavio po strani i pozvao Haririja da se vrati – uz određenu cenu.

Reply
Share this

ZANIMLJIVOSTI