Pre tačno pet godina Džulijan Asanž se sklonio u ambasadu Ekvadora u Londonu, ali i danas strahuje od izručenja u SAD. Nije u zatvoru, ali kao da jeste. Pročitajte kako Asanž pet poslednjih godina provodi vreme u sobi od 20 kvadrata.

Džulijan Asanž

Burna zbivanja koja su dovela do toga da 19. juna 2012. Džulijan Asanž (45) potraži spas u ambasadi Ekvadora su zapravo već istorija. Čak je i američki vojnik Bredli Mening (nakon promene pola vojnik Čelsi Mening), koji mu je dostavio snimke i dokumente o zločinima američke vojske u akcijama u Iraku i Avganistanu, već prevremeno pušten na slobodu, a i Švedska je obustavila postupak protiv Asanža zbog navodnog silovanja.

Glavni čovek Wikileaksa, preko kojeg su objavljene desetine hiljada dokumenata neugodnih za mnoge vlade svet, među kojima je i otkriće da je NSA prisluškivala nemačku kancelarku Angelu Merkel, imao je dobrih razloga da strahuje od srdžbe američkih službi i tamošnjeg pravosuđa.

Zato i jeste pre pet godina od Ekvadora zatražio azil i od onda živi u dvadesetak kvadratnih metara preuređene kancelarije u ambasadi te zemlje u Londonu, navodi nemački radio.

Asanž održava vezu sa svetom telefonom i svojim računarom, a jelo mu isporučuju iz obližnjeg paba. Švedska je krajem maja obustavila postupak protiv Asanža, ali mu ipak preti hapšenje čim kroči nogom na britansku teritoriju, dakle samo preko praga ambasade, piše Dojče vele.

Britanska policija to obrazlaže tvrdnjom da je ovaj Australijanac “prekršio odredbe uslovnog držanja na slobodi”.

Tako je Asanž naravno pozdravio odluku Švedske kao “važnu pobedu i za mene i za načela ljudskih prava Ujedinjenih nacija”, ali se i žali da je sada pet godina zatvoren “bez sunčevog svetla”.

Sa balkona ambasade je svojim obožavaocima poručio i da “tek sada počinje pravi rat”, ali njega će Asanž i dalje voditi iza četiri zida.

A tamo mu je sve lošije, kažu njegovi najbliži, već prošlog februara se njegova majka požalila australijskoj televiziji ABC da njen sin ima problema sa srcem, hroničnu upalu pluća i teške bolove u ramenima.

Ali on i dalje ostaje u bivšoj kancelariji, sa mačkom, računarom i trakom za trčanje, navodi nemački državni radio.

I ugledni pravnici smatraju “upitnim” to što bi britansko pravosuđe htelo da uhapsi Asanža zbog kršenja odredbi o uslovnom držanju na slobodi. Nikolaos Gazeas, stručnjak za međunarodno pravo, u intervjuu Dojče veleu rekao da je u pitanju bagatelno delo koje ne bi trebalo da povuče krivično gonjenje.

S obzirom na ekstremnu situaciju u kojoj Asanž živi sada već pet godina, nalog za hapšenje je potpuno neprimeren. Da li se onda tu zaista radi o tome da Britanci žele da uhapse Asanža samo da bi ga izručili Sjedinjenim Američkim Državama, pita se nemački radio.

Više američkih medija je javljalo da tamošnje državno tužilaštvo zaista priprema tužbu protiv Asanža i drugih saradnika Wikileaksa zbog tobožnje zavere, krađe imovine američke vlade i špijunaže.

Iz američkog Ministarstva pravosuđa to nije potvrđeno, ali nije ni demantovano. Ministar Džef Sešns je sam objavio da je hapšenje osnivača Wikileaksa i borba protiv objavljivanja državnih tajni “prioritet” nove američke administracije.

I Asanžov ugled kao borca za slobodu mišljenja je proteklih godina pretrpeo udarce nakon optužbi da šuruje sa zvaničnom Rusijom.

Isto tako je podiglo veliku prašinu kada je Wikileaks objavio elektronsku poštu vodećih američkih demokrata prema kojima su oni radije uz Hilari Klinton nego uz levičara Bernija Sandersa kojeg su na svaki način ometali da postane demokratski kandidat za predsednika.

Podrška Asanžu polako čili čak i u Ekvadoru, nedavno ga je novi predsednik te zemlje Lenjin Moreno nazvao “hakerom” što i on i njegova zemlja ne žele da podržavaju. Još za vreme predizborne kampanje Moreno je upozorio Asanža da ne pomišlja da se umeša u politiku te južnoameričke zemlje.

No ipak, predsednik Ekvadora ne želi da mu otkaže azil. Njegova zemlja će mu i dalje pružati utočište u onih 20 kvadrata u Londonu, izjavio je Moreno, a navodi nemački državni radio.

Reply
Share this

ZANIMLJIVOSTI