Hrvatsko predsedništvo EU želi da se usredsredi na vladavinu prava i humano upravljanje migracijom, ali je to potpuno kontradiktorno u odnosu na ono što se trenutno dešava na hrvatskim granicama i unutar Hrvatske, izjavila je član Kluba zastupnika Ujedinjene evropske levice i Nordijske zelene levice Šveđanka Malin Bjork.

Ona je jedna od članova Evropskog parlamenta koji su se danas u Strazburu obratili premijeru Hrvatske Andreju Plenkoviću povodom nasilnog vraćanja migranata sa hrvatskih granica sa Slovenijom , Srbijom i BiH.

Bjorkova je naglasila da je, prema pažljivim procenama, u 2018. godini bilo 10.000 nezakonitih povrataka migranata na granici, a više od 25.000 prošle godine.

– I ne samo to. Sigurna sam da je hrvatski premijer pročitao izveštaje o sistematskoj brutalnosti i okrutnosti hrvatskih graničara tokom povratka migranata. Oni su apsolutno šokantni – istakla je Bjork.

Ona je rekla da je na granicama čula priče od ljudi koji su vraćani, da je “videla njihove rane” i da je situacija gora nego u izveštajima.

– Neke su ugrizli psi, a neki su povređeni šok-oružjem. Iz prve ruke sam čula priče mnogih koji su pretučeni i koje su graničari pokrali ili su morali da stoje u ledenoj vodi do pojasa 30 minuta pre nego što su proterani nazad u BiH. I tako u beskraj – napomenula je Bjorkova.

Ona je dodala da su sudski procesuirani svi oni koji su pokušali da pomognu izbeglicama i migrantima i da sve to govori da je situacija, iskreno govoreći, užasna, objavljeno je na internet stranici Kluba poslanika Ujedinjene evropske levice i Nordijske zelene levice.

Plenković je odgovorio da Hrvatska neće dopustiti da bude država koja će biti “neformalno uporište” za migrante. On je naglasio da se Hrvatska nije kao druge države odlučila za izgradnju barikada i bodljikave žice, nego da “hrvatsku, evropsku i buduću granica Šengena” štiti 6.500 policajaca.

– Rešenje je zaštita spoljne granice, posebno one između Turske i Grčke na kojoj kreće istočno-mediteranska i zapadnobalkanska ruta – rekao je Plenković.

Hrvatski premijer dodao je da Evropa može delovati na kriznim područjima s humanitarnom pomoći, ekonomskom snagom, posredovanjem u sukobima i drugim alatima.

Reply
Share this

Blic online