Palestinska militantna grupa Hamas pozvala je na novu intifadu nakon odluke američkog predsednika Donalda Trampa da prizna Jerusalim za glavni grad Izraela.

– Treba da pozivamo i radimo na otpočinjanju nove intifade pravo u lice neprijatelju – rekao je lider Hamasa Ismail Hanijeh tokom govora u Gazi.

Antiamerički i antiizraelski protesti izbili su širom Palestine odmah nakon što je Tramp proglasio Jerusalim glavnim gradom Izraela, a Palestinci su na ulciama pozvali i na “tri dana besa”.

Šta je intifada?

U bukvalnom prevodu termin “Intifada” znači “tremor (otresti)”. Palestina je dva puta povela ovakav ustanak protiv Izraela, najpre od 1987. do 1993. godine, a zatim i od 2000. do 2003. godine. Međutim, nikada nije uspela da postigne cilj, odnosno da uspostavi autonomiju ili eventualnu nezavisnost.

Koncept je prvi put u modernom dobu primenjen u Iraku 1952. godine, kada su socijalističke i komunističke partije izašle na ulice i protestovale protiv monarhije, inspirisane Egipatskom revolucijom iste godine.

U slučaju Palestine, odnosi se na zbacivanje izraelske okupacije Zapadne obale i pojasa Gaze.

Prvi i drugi ustanak

Prvi ustanak bio je poznat kao “Rat kamenjem”, jer su Palestinci, u svakodnevnim sukobima, gađali kamenicama izraelsku armiju i policiju. Neko vreme konfrontacija je čak pretila da nadjača izraelski odgovor. Stariji lideri uvideli su da je stvar opasna po strateške interese Izraela, zbog čega su ušli u pregovore sa vođstvom Palestinske oslobodilačke organizacije.

Druga intifada otpočela je nekon što je tadašnji premijer Izraela Arijel Šeron, posetio al-Aksa džamiju u Jerusalimu 2000. godine. Ovaj ustanak je bio potpuno drugačiji; svakog dana izbijali su neredi, oružani sukobi, teroristički napadi i napadi bombaša samoubica na Izraelce. To je dovelo do uspostavljanja velikih bezbednosnih barijera za izolaciju Izraelaca od infiltracije i napada Palestinaca.

Budući da su Palestinci tokom prve intifade gađali kamenicama izralesku policiju i vojsku , a da je druga bila znatno drastičnija, strahuje se da bi treći ovakav ustanak mogao da bude i najkrvaviji do sada.

Po čemu se razlikuje od svakodnevnog nasilja i demonstracija?

Ključna karakteristika intifade je da ima masovnu podršku Palestinaca iz gradova i sela kao i iz svih društvenih slojeva. U periodima zatišja bilo je mnogo neuspelih pokušaja da se pozove na ustanak ali se sve završavalo velikim demonstracijama koje bi se vremenom popustile ili prestale nakon odgovora snaga bezbednosti.

Tokom godina, obe strane su radile na smirivanju tenzija i obezbeđivanju mira na Zapadnoj obali, prevashodno na suzbijanju krijumčarenja oružja i terorističkih ćelija. Izraelska bezbednosna barijera i drugi vidovi stroge kontrole granice eliminisali su šverc oružja, koji su pokrenuli prvu i drugu intifadu.

Ko ima moć da pozove na intifadu?

Generalno, intifada nije strogo religijska obaveza. Kako piše britanski “Telegraf“, ona se razvija među Palestincima, koju podstiču i ohrabruju lideri različitih organizacija. Fatah (danas politička partija koja se nekada zvala Palestinski nacionalni oslobodilački pokret) je bila glavna sila iza prve intifade, dok je iza druge stajalo nekoliko ekstremističkih organizacija.

Pročitajte još

Religija ima ulogu u podsticanju protesta, kao i proglašenje “Dana besa” na koje se ranije često pozivalo tokom molitvi.

Reply
Share this

ZANIMLJIVOSTI