Kako se sve više govori o efektima klimatskih promena, tako se sve češće javljaju i pojedini stručnjaci koji tvrde da upravo klimatske promene izazvaju nove ratove. Međutim, drugi naučnici se ne slažu sa njima.

Nemački profesor Harald Velzer, autor knjige “Klimatski ratovi: Zašto će ljudi biti ubijani u 21. veku” jedan je od glavnih zagovornika teorije o vezi klimatskih promena i ratova.

On je proučavao kulturne i političke posledice klimatskih promena.

– Verujem da ćemo videti renesansu nasilnih konflikata u 21. veku, a mnogi od njih će proizaći iz klimatskih promena – rekao je on.

Krajem prošle godine su iz različitih organizacija stigla mnoga upozorenja o tome kako će klimatske promene izazvati najveću izbegličku krizu u ljudskoj istoriji.

U 20. veku su ratovi vođeni oko zemlje, religije i ekonomije. Ali, Velcer smatra da je uzrok novih ratova nestašica vode i hrane koji su posledica klimatskih promena.

– Ideologija će uvek biti površinsko opravdanje za konflikt. Ali ako pogledate dublje u izvor budućih konflikata, u njihovom korenu će biti konflikt oko osnovnih resursa – rekao je on.

Međutim, novi naučni rad objavljen u žurnalu “Klimatske promene prirode” tvrdi da je ta veza preuveličana.

Istraživači na čelu sa Tobijasom Ajdom sa Univerziteta u Melburn sproveli su analizu akademske literature od 1990. do 2017. godine, koja se bavi vezama između klimatskih promena i ratova, i zaključili da je “uzbudljiva priroda sukoba” u smislu broja smrtnih slučajeva privukla veliku medijsku pažnju. Manji, lokalni sukobi bili su daleko manje vidljivi nego veliki ratovi, bez obzira na efekte klimatskih promena u tim regionima.

Na primer, višegodišnja suša je često citirana kao jedan od uzroka sirijskog građanskog rata u 2011. godini. Međutim, vrlo malo je analiza iste suše u obližnjem Jordanu i Libanu, gde nije došlo do izbijanja sukoba.

Oni su otkrili da se u toj literaturi češće pominju bivše britanske kolonije najviše na Bliskom istoku i u podsaharskoj Africi, u kojima se govori engleski jezik, jer je u njima bilo lakše sprovoditi istragu, iako su Azija, Južna Amerika i Okeanija sve pod većim rizikom od negativnih posledica klimatskih promena jer imaju i veću populaciju, piše “Atlantik”.

Ajd i kolege su utvrdili da su u često citiranim slučajevima zemlje poput Sirije, Iraka, Indije, Izraela, Kenije uglavnom često i bile u ratovima, a da njihova ranjivost od klimatskih promena nije bila predvidljiva.

– Nijedna od 10 zemalja koje su najviše stradale od klimatskih promena nije među top deset onih koje se razmatraju u litearturi koja proučava veze između klime i konflikata -zaključili su oni.

Reply
Share this

ZANIMLJIVOSTI