Masovni protesti u Iranu podstaknuti poskupljenjem goriva počeli su 15. novembra u Širazu i brzo su se proširili u ostale iranske gradove. Režim i vrhovni vođa demonstrante su nazivali huliganima i tvrdili da je bunt u stvari zavera koja je potekla spolja.

U pokušaju gušenja protesta vlast je u toku nekoliko dana trajanja protesta ugasila internet, kako se ne bi objavljivalo šta se zaista dešava na ulicama. Blokada interneta trajala je pet dana, ali čim je ukinuta, počeli su da se pojavljuju fotografije i snimci nasilnog gušenja demonstracija.

Prema podacima sa terena koje je prikupio Amnesti Internešenal, snega bezbednosti ubile su najmanje 161 demontranta, dok režim osporava te brojke, ali ne iznosi svoje. Agencija Rojters navodi da je vise od 7.000 ljudi zatvoreno zbog protesta, uključujući 180 navodnih vođa kojima preti smrtna kazna.

Demonstracije u Iranu su se pretvorili u politički protest, s pozivanjem zvaničnika na ostavku.

“Vlast je u strahu”

Novinarka “Njujork tajmsa” Farnaz Fasihi nedavno je izjavila da za 25 godina, koliko izveštava o Iranu, “nikada nije videla tako žestoke, tako gnevne i tako široke proteste” i ocenila da je situacija ozbiljna.

– Zbog toga internet ne radi. Vlast je u strahu.

Uprkos lažnom predstavljanju u medijima, protesti su “uglavnom mirni”, a brutalan je režim u nastojanju da ih uguši. Protesti su izbili uprkos vladinoj najavi da će prihodi od skoka cene goriva biti rasporedeljeni među 18 miliona najugroženijih domaćinstava, oko 60 miliona Iranaca.

Erupcija nacionalnih protesta ilustruje duboko nepoverenje naroda prema obećanjima države, pri čemu plan za kompenzaciju ni približno nije u skladu sa skokom cena, a program primene plana je nejasan. Stručnjaci tvrde da bi svega 20 miliona ljudi imalo pravo na nedovoljnu isplatu. Što je najvažnije od svega, gorivo čini značajan udeo troškova domaćinstava s najnižim primanjima, a porast cena izaziva domino-efekat, zbog koga mnoge osnovne namirnice postaju još skuplje.

Ovim se dodatno povećava ogroman ekonomski pritisak kome su prosečni Iranci izloženi poslednjih godina zbog visoke stope nezaposlenosti, malih plata, ogromne inflacije i devalvacije. Istovremeno, korupcija i loše upravljanje u krugovima elite i dalje se nastavljaju.

Socijalno-ekonomsku nesigurnost Iranaca i ekonomsku krizu zemlje umnogome su pogoršale američke sankcije uvedene pre 18 meseci, kojim je blokiran priliv toliko potrebnih stranih investicija. U isto vreme, problemi su uglavnom “domaće proizvodnje”.

U pozadini skoka cena goriva verovatno se nalaze znatna i hitna ograničenja budžeta, koja bi ugrozila isplatu primanja državnim činovnicima, uključujući i različite snage bezbednosti. Ovde je ključnu ulogu odigrao dramatičan pad izvoza iranske nafte, nepresušnog izvora državnih prihoda.

Problem smanjenog budžeta mogao je da se nadoknadi uvođenjem poreza ekonomskim gigantima, koje vode “verske fondacije”, Korpus Čuvara Islamske revolucije i vrhovni lider. Umesto toga, establišment je uveo stroge mere štednje narodu, koji tokom poslednjih godina sve više osiromašuje.

Iza odluke o drastičnom povećanju cene goriva stoje predsednik Hasan Ruhani, predsednik parlamenta Ali Laridžani i šef sudstva Ebrahim Raisi. Vrhovni vođa Ali Hamnei, bez čijeg odobrenja takva odluka ne bi bila moguća, pravdao je povećanje cena, optužujući demonstrante da su “huligani” i da izazivaju nerede u ime neprijatelja Irana.

Novembarski protesti, u suštini, predstavljaju nastavak demonstracija održanih od decembra 2017. do januara 2018. koje su trajale oko nedelju dana pre nego što su ugušene. Ovoga puta, međutim, narodni ustanak i nasilni odgovor vlasti označavaju prekretnicu iz više razloga: ovoga puta režim u celini (kako tvrdokorni predstavnici, tako i tzv. pripadnici umerene struje) doživljen je kao neprijateljski. Čak i pripadnici srednje klase, koji ne učestvuju u protestu, pogođeni su oštrim merama vlasti i gašenjem interneta (troškovi se procenjuju na oko 55 miliona evra dnevno).

Budući da će činioci koji su podstakli ranije proteste i nastaviti da postoje (kombinacija socijalno-ekonomskog i političkog nezadovoljstva vezanog za politiku režima), eksplozija narodnog gneva samo je pitanje vremena.

Iran za sada nije objavio statistiku o broju uhapšenih, povređenih i ubijenih učesnika protesta zbog cene goriva. Organizacija “Amnesti internešnel” spominje podatak od najmanje 161 žrtve.

Neimenovani iranski poslanik izjavio je za AP da misli da je uhapšeno više od 7.000 ljudi, dok je iranski ministar unutrašnjih poslova izjavio da je u demonstracijama učestvovalo čak 200.000 ljudi.

Demonstranti su napadali benzinske pumpe, ali njihova glavna meta su bile banke. Napali su više od 700 banaka, razbijali bankomate i palili ih, saopštio je ministar unutrašnjih poslova Abdulreza Razmani Fazli. Ovakav bes nije bezrazložan. Poslednih godina, banke, pod teretom dugova i uzdrmane korupcijom, propadale su jedna za drugom, što je izazvalo sporadične proteste ulagača, koji su ostali bez novca.

Komentarišući demonstracije, vrhovni vođa Ajatolah Ali Hamnei nazvao je napadače “kriminalcima”.

Napadi na banke bili su česti i 1978, uoči svrgavanja šaha Reze Pahlavija i Islamske revolucije. Tada su milioni ljudi izašli na ulice, što u novim protestima još nije viđeno.

Međutim, tada su demonstracije postale nasilne u roku od jednog dana, što pokazuje kakva opasnost lebdi na glavama iranskog režima, koji verovatno očekuje još teških odluka s obzirom na to da ukidanje sankcija nije na vidiku.

– Ovi neredi nisu poslednji i definitivno će se događati u budućnost – upozorio je komandant Revolucionarne garde general Ali Fadavi.

BONUS VIDEO:

Reply
Share this

Blic online