Sovjetski Savez je postojao blizu 70 godina. Stoga, ne treba da čudi što je sovjetsko nasleđe i dalje živo i što se često ispoljava na veoma neobične, a katkad i neželjene načine. Neki Rusi jednostavno ne mogu da se oslobode stečenih navika, a “Ruska reč” navodi šest takvih primera.

1. Nema te stvari koja bi bila za bacanje

Ako ste ikad prošetali kroz blokove zgrada u Rusiji verovatno ste primetili da su pretrpane svim i svačim. Stare drvene skije, polomljeni radio aparati, automobilski delovi, tepisi, šifonjeri… šta sve ne. Recidivi sovjetskog vremena u ponašanju ljudi i dalje postoje. I u stanu su ormarići, komode, police obično pune trica i kučina. Pojedini Rusi jednostavno nikako ne mogu da prihvate da bi nešto trebalo da se baci.

U SSSR-u se bacanje stvari smatralo rasipništvom i ova navika kao da je opstala do današnjih dana. Izgleda da nikada ne znate, kada će vam zatrebati zarđali tetkin pribor za nokte, ili tegle mariniranog beli luka, sa etiketom na kojoj je rok upotrebe istekao pre 20 godina. Sovjetske porodice su veoma retko bacale hranu, čak i kada je postojala opasnost da se ubuđa. Uvek su ostavljale mogućnost da je i u takvom stanju uprže i pojedu.

2. Najbolje stvari se čuvaju za svetliju budućnost

Mnogi Rusi nikada nisu ni raspakovali kupljene ili dobijene na poklon lepe kristalne i porcelanske servise. Tako da su i dalje kao novi, i naravno dragoceni. I nije važno što im ničemu ne koriste.

Veća je verovatnoća da će se Rus osmehnuti strancu na ulici (pogledajte tačku 5), ili otpevati američku himnu, nego da izvadi iz kutije svoj najbolji porcelanski servis. Čaše, šolje, zdelice, tanjiri koji se svakodnevno koriste mogu biti veoma stari i naprsli, ali gotovo je izvesno da će dobre i lepe stvari “negde na sigurnom” skupljati prašinu. Možda razlog ovoga treba tražiti u tome što su sovjetski ljudi maštali o svetloj komunističkoj budućnosti i najdraže stvari čuvali za bolja vremena.

Ovaj način razmišljanja se odnosi i na odeću. Nije se vodilo računa da bi haljine i odela, koja se čuvaju mogla da izađu iz mode. Neki Rusi i danas svoj daljinski upravljač za televizor drže umotan u najlonu da se ne izgrebe.

3. A šta će ljudi reći?

“Šta to radiš? Šta će reći ljudi?! Zar ne vidiš kako te gleda ona žena?”

Sovjetski roditelji su obično bili veoma strogi kada su učili svoju decu da zaziru od stranaca, rođaka, školskih drugova itd. Ovo bi moglo da zvuči preterano, ali u sovjetskim vremenima je to bio pravi strah. Do današnjeg dana se u Rusiji prema strancima odnose sa malom ali obaveznom dozom sumnje: Što bi se neko odlučio da poseti hladnu, brutalnu Rusiju, sem ako ga nije poslala neka strana služba, zar ne?

4. Odbojnost prema komplimentima

Ova osobina ipak nije karakteristična samo za Ruse. Većina Engleza takođe teško prihvata komplimente. Ali Ruse bije glas da se osećaju neprijatno ako im neko neopravdano posveti pažnju. Na primer, ako je prodavac previše ljubazan, Rus će se predomisliti da bilo šta kupi, okrenuti se i otići. U Rusiji se ceni skromnost, dok na one koji vole da budu u centru pažnje gledaju sa negodovanjem (pogledajte tačku 3).

5. Nikad se ne smeju na ulici

Svako ko se odlučio da poseti ovu zemlju, mora da je dobro upoznat sa sledećom činjenicom – Rusi se veoma retko osmehuju nepoznatim ljudima, za razliku na primer od Engleza i Amerikanaca, koji mogu da hodaju ulicama osmehujući se svakom prolazniku od uha do uha.

Ozbiljan izraz lica je bio sastavni deo svakodnevnice u Sovjetskom Savezu. Bilo je mnogo nepoverenja među ljudima pa i malo povoda za osmeh. To može da potvrdi ovaj stari sovjetski vic:

Tri muškarca sede u ćeliji na Trgu Dzeržinskog (sedištu KGB-a). Jedan pita drugog zašto su ga uhapsili. Ovaj odgovara: “Kritikovao sam Karla Radeka”. Prvi je zapanjen: “Nije moguće! Mene su uhapsili zato što sam hvalio Karla Radeka”. Obojica su zbunjeni. Pitaju trećeg kako je dospeo u zatvor, a on odgovara: “Ja sam Karl Radek”.

Pročitajte još

Stara ruska poslovica glasi: smeh bez razloga je znak gluposti. Stoga, ako vam uspe da iskamčite osmeh nepoznatog Rusa na ulici, slobodno se potapšite po ramenu.

Napomena: to što se Rusi ne osmehuju tako često ne znači da nisu prijateljski raspoloženi. Postoji pojam “hladna ljubav”!

6. Duge gozbe

Rusi su u stanju da satima i satima proslavljaju nešto sa prijateljima i rođacima. Dugo sede za trpezom punom tradicionalnih ruskih jela: salata olivje (u Srbiji poznata kao ruska salata), peljmeni (kuvano testo punjeno mesom) i šči (tradicionalna ruska čorba sa kupusom). Slavljenički meni je baš kao u vreme SSSR-a. Gosti i domaćini obično podižu mnogo zdravica, za sve i svakoga pod kapom nebeskom. Rusi obično kažu: ako je došlo do deserta, računaj da zabava nije uspela, piše “Ruska reč“.

Reply
Share this

ZANIMLJIVOSTI