Bregzit, pandemija i nezadovoljstvo vladom u Vestminsteru razdvajaju Škotsku i Englesku do te mere da bi do sledećeg proleća drugi referendum o škotskoj nezavisnosti mogao da bude vrlo izvestan. Štaviše, ako do njega dođe, raspad Velike Britanije bi mogao da bude najverovatniji ishod. Otkud sada toliko mračne prognoze za budućnost Ujedinjenog Kraljevstva nakon 314 godina uglavnom srdačne kohabitacije?

Nedavno objavljene ankete veliki su deo odgovora na ovo pitanje.

Podrška nezavisnosti u Škotskoj sada je na najvišem nivou ikada, prema novom istraživanju. Čak 58 odsto Škota bi podržalo otcepljenje, dok se tome protivi 42 odsto, pokazuje anketa Ipsos MORI.

Kada je u anketu uključena i opcija “ne znam”, situacija je bila sledeća: da se ​​drugi referendum o tom pitanju održi sutra, 55% ljudi podržalo bi nezavisnost, 39% bi glasalo ne, a 6% ne zna.

Podaci, koji se unionistima nikako ne sviđaju, pokazuju da se znatan broj Škota predomislio od poslednjeg referenduma 2014. godine i da bi sada glasao za napuštanje Britanije.

Još važnije je da je ovo deveta anketa zaredom od juna koja daje prednost nezavisnosti. U proseku su ove ankete pokazale da bi 54% glasalo “da”, 46% “ne”, navodi BBC.

U drugoj anketi koju je na zahtev grupe Napred Škotska sprovela agencija “Survejšen” objavljenoj u utorak, 67 odsto Škota reklo je da smatra da je škotska vlada kompetentna, a 70 odsto da misli da vlada Velike Britanije nije. Škotska premijerka Nikola Sterdžon takođe je dobila više ocene za svoje postupanje sa pandemijom nego premijer Velike Britanije Boris Džonson.

– Anketa je već utvrdila da najveći procenat birača u Škotskoj sada veruje da bi pobedila opcija “Da” ako bi se referendum održao sutra i da se jedna trećina ljudi koji su 2014. godine glasali “Ne”, sada predomislila i glasala bi za nezavisnost ili je neodlučna – rekao je Angus Robertson, menadžer grupe Napred Škotska, koja se zalaže za nezavisnost.

Ukupno 80% veruje da je škotska vlada dobra u komunikaciji s javnošću, a 72% veruje da vlada Velike Britanije nije dobra u tome. Skoro četiri od 10 Škota su Džonsonu dali 0 od 10 za njegovo rešavanje krize, u poređenju sa samo dva odsto koji su mu dali 10 od 10.

U međuvremenu, svega 9% je dalo Sterdžon 0 od 10, dok joj je oko 20% ocenilo desetkom.

Ovakvo raspoloženje Škota je rezultat i činjenice da u čitavoj Škotskoj ima otpilike isti broj zaraženih kao u Londonu, ali i oko tri puta manje umrlih.

Reagujući na rezultate ovih anketa, Sterdžon je čestitala svojim kolegama iz SNP.

“Ovaj nivo podrške je zasužen teškom mukom, ali ne sme se da se uzme zdravo za gotovo. Budite fokusirani i uslediće nezavisnost – nikada nisam bila sigurnija u to. Ali naša, moja neposredna odgovornost je da vodimo Škotsku kroz kovid – trenutno ništa nije važnije”, tvitovala je ona.

Dok je Džonson oklevao da uvede oštre mere u Engleskoj i na nivou čitave Britanije, Sterdžon je već uveliko naređivala socijalno distanciranje i nošenje maski u zatvorenom.

Kako je pisao Njujork Tajms, mere koje je još letos uvela Sterdžon su u velikom kontrastu sa pristupom Džonsona, a pokazale su se uspešnim.

Sada, ostatak Britanije pokušava nju da prati, dok se suočava sa novim talasom. Nedavno je Sterdžon savetovala Škote da izbegavaju odlazak u velika žarišta u ostatku Britanije.

A tu je naravno i Bregzit, kojem se većina Škota protivila, a koji je i dalje saga bez završetka.

Sterdžonina partija takođe uživa sve veću podršku i oko sebe okuplja i protivnike Bregzita.

SNP je spreman da osvoji solidnu i možda pretežnu većinu mesta na škotskim parlamentarnim izborima u maju naredne godine. Tada će morati da odluči da li će tražiti odobrenje od Vestminstera za drugi referendum – kao što je Sterdžon planirala da učini još ove godine dok joj se nije pandemija isprečila na putu, piše “Tortoise media”.

Džonson je naravno protiv toga, a njegov stav ima i pravnu pozadinu, s obzirom na parlamentarnu većinu njegovih konzervativaca i činjenice da je 54 odsto Škota glasalo za ostanak u Britaniji na referendumu 2014. godine.

Ali kao što primećuje Akaš Paun iz Instituta za vladu: „Dugoročno gledano, ne možete da napravite uniju ako većina u jednom delu očigledno želi da ode i dosledno glasa na osnovu toga.“

Reply
Share this

Blic online