Francuska agencija AFP piše da se Slovenija pominje kao mogući model za napore Katalonije da se odvoji od Španije, podsećajući da je Slovenija postala nezavisna država 1991. godine u krvavom raspadu Jugoslavije.

Agencija je hronološki objasnila put Slovenije od referenduma u decembru 1990. godine, do juna 1991. godine kada je ova država, sadašnja članica EU, proglasila nezavisnost.

AFP navodi da je veliki broj građana i slovenačkih medija podržao otcepljenje Katalonije prenoseći i reči predsednika Boruta Pahora.

– Srca mnogih Slovenaca kucaju za narod Katalonije – rekao je aktuelni predsednik Slovenije, koji je i kandidat na predstojećim predsedničkim izborima zakazanim za 22. oktobar.

Prema rečima prvog ministra spoljnih poslova nezavisne Slovenije Dimitrija Rupela, ta država istočne Evrope koja se graniči sa Austrijom, Italijom i ostalima iskoristila je “veoma prigodan trenutak”.

– Mi smo nezavisnost dobili usred “prolećne oluje” u Evropi ili, ako vam se više sviđa, usred jugoslovenske krize i krize Sovjetskog saveza krajem Hladnog rata – rekao je Rupel za AFP.

Agencija navodi da Slovenija kao i Katalonija imala snažnu ekonomiju, kao i veći stepen autonomije u okviru bivše zajedničke države.

Slovenija je, kako je Rupel rekao, išla polako.

– Održali smo referendum koji niko nije pokušao da spreči, izveli smo ga u miru, a zatim čekali šest meseci da bismo proglasili nezavisnost. Sveukupno, devet meseci je prošlo od referenduma do kraja krize. Proces međunarodnog priznanja produžen je do proleća 1992. – istakao je Rupel.

Međutim, kako se navodi, mnogo važnije bilo je posredovanje Evropske unije i tromesečni period tranzicije.

Za Španiju i Kataloniju, takav period bi mogao da omogući “da sva neprijateljstva i pretnje budu uklonjene kako bi pregovori bili mogući”, smatra Rupel.

– EU bi trebalo da postavi okvire za takav dijalog, a zatim bismo mi mogli da pomognemo sa svojim iskustvom i saosećanjem – dodao je on.

Zvanično, vlada Slovenije pozvala je na mirno rešenje katalonske krize, navodeći da je to unutrašnje pitanje, ali su neki vodeći političari otvoreno izneli svoje simpatije, podseća agencija.

– Kao predsednik moram da budem svestan da moja pozicija može da bude shvaćena kao mešanje u domaću politiku drugih država. Ali to je takođe pravo da kažem da smo mi Slovenci svesni da smo nezavisnost dobili kroz samoopredeljenje i da i drugi ljudi imaju pravo na to – rekao je slovenački predsednik Pahor.

Reply
Share this

ZANIMLJIVOSTI