Niko osim Helmuta Kola nije u posleratnoj Nemačkoj tako dugo bio na vlasti: u nedelju se navršava 15 godina otkako je Angela Merkel kao prva žena preuzela kancelarsku funkciju.

Merkel na svojoj poziciji namerava da ostane do kraja mandata sledeće godine. Nakon toga se “večita kancelarka”, kako je sama najavila, povlači iz politike.

Apeli Angeli Merkel da još jednom razmisli o svojoj odluci da se povuče iz politike postali su glasniji tokom pandemije korona virusa kada se Merkel još jednom pokazala kao pragmatična i odlučna političarka koja uspešno vodi zemlju kroz istorijsku krizu. Uprkos porastu novozaraženih poslednjih nedelja, Nemačka je i dalje među zemljama koje se najuspešnije nose s pandemijom, piše Hina.

Angela Merkel je rođena 1954. u Hamburgu kao Angela Kasner u porodici protestantskog sveštenika koji je porodicu preselio u Nemačku Demokratsku Republiku kako bi pomogao da verski život u “zemlji radnika i seljaka” ne zamre u potpunosti. Angela je 1986. nakon studijskog boravka u Rusiji doktorirala fiziku i vodila miran život naučnice sve do događaja koji su prethodili padu Berlinskog zida.

Kolova devojčica

Njeno pojavljivanje na velikoj političkoj pozornici je tesno povezano s ujedinjenjem Nemačke kada je kao pripadnica građanskog pokreta Istočne Nemačke i kasnijim ulaskom u Hrišćansko-demokratsku uniju (CDU) utrla put karijeri.

Po mnogima ona ne bila moguća bez mentorstva tadašnjeg kancelara i predsednika CDU-a Helmuta Kola, koji je od samog početka krčio put karijeri svojoj “Medhen” (“Devojčici”), kako je Kol nazivao novopečenu parlamentarnu poslanicu iz istočnonemačke provincije.

Kol je i taj koji ju je 1990, na iznenađenje mnogih, imenovao prvo za ministarku porodice i mladih, a kasnije i zaštite životne sredine. Unutarstranački uspon je počeo preuzimanjem funkcije predsednice stranke 2000. i brutalnim kidanjem veza s bivšim mentorom Kolom koji je CDU skandalom oko tajnih donatora odvukao u najdublju krizu u istoriji stranke.

Teško u senci kancelarke

Vlast u zemlji Merkel je preuzela 2005. nakon prevremenih izbora kada je i sastavila prvu od četiri vlade. Sve odreda koalicijske: tri sa socijaldemokratama i jednu s liberalima. Ali, razumljiv je bio otpor socijaldemokrata prilikom formiranja poslednje koalicije: sve stranke u koaliciji s demohrišćanskom Unijom CDU/CSU i s premoćnom Angelom Merkel na čelu vlade venule su u njenoj senci. Koliko god su socijaldemokrate u vladama s Angelom Merkel izborile neke istorijske projekte poput minimalca, na kraju sve zasluge idu Angeli Merkel, koja je u narodu brzo postala poznata kao “Mutti” (Majka).

Razumna, pragmatična i nepretenciozna Angela Merkel se mnogima čini kao idealna protivteža alfa-mužjacima kako na domaćem tako i na međunarodnom planu, piše Hina. U istoriju će ući njena otvorena suzdržanost u susretima s političarima poput Silvija Berluskonija ili Donalda Trampa.

U jednom trenutku časopis Zime ju je čak nazvao “Kancelarkom slobodnog sveta”. Bilo je to u jeku izbegličke krize 2015/2016. koja je Merkel oduzela mnogo energije i glasova u korist desničarske Alternative za Nemačku (AfD).

Sudbonosno „Uspećemo!“

I dok jedni smatraju da je dobra njena odluka da otvori granice za preko milion izbeglica poprativši to istorijskom rečenicom “Uspećemo!”, drugi smatraju da je to bio početak njenog kraja i jedna od retkih pogrešnih procena u pragmatičnim odlukama obeleženoj karijeri. Uzalud je kancelarka pokušavala da umiri duhove izjavama da će se izbeglice, jednom kada prođe rat, vratiti kućama. Ova odluka je podelila naciju, što je vidljivo i danas na protestima protiv mera u borbi protiv pandemije koji su u velikoj meri infiltrirani istim onim desnim snagama koje su pokrenule proteste protiv kancelarkine izbjegličke politike.

Svoju, za mnoge iznenadnu, odluku o povlačenju iz politike Merkel je i donela u dramatičnim danima na jesen 2018, kada je CDU prošao katastrofalno na izborima u nekoliko saveznih pokrajina, a AfD, upravo na krilima neraspoloženja kancelarkinom izbegličkom politikom, ostvario rekordne rezultate.

Uprkos tome, Merkel i dalje obara rekorde popularnosti i mnogi bi hteli da je vide na kancelarskoj poziciji i nakon izbora za Bundestag na jesen sledeće godine.

Jake strane

Promišljena, a ne impulsivna

Angela Merkel je uglavnom postupala promišljeno, a ne impulsivno. Čekala je da se u njenom političkom taboru iskristališe određeno mišljenje, da bi se potom priključila većini i blago usmeravala kormilo prema rešenju koje joj je delovalo najpraktičnije. Zbog toga su je mnogi optuživali da nema viziju, ali u vremenu kada na međunarodnoj sceni vladaju gnevni političari poput Trampa i Džonsona i „Rambo“ tipovi kao što su Putin i Erdogan, smirena ruka može biti od koristi za zemlji koja ima toliko mnogo spoljnih granica i koja je toliko zavisna od izvoza kao što je Nemačka, ocenjuje t-online.de.

Analitički duh

Druga njena jaka strana jeste njena sklonost da, kao fizičar, zaista pronikne u srž složenih situacija pre nego što donese konačnu odluku, pri čemu Nemačka naročito profitira od toga u krizi zbog pandemije. Razlog što Nemačka, u poređenju s većinom drugih zemalja, uspešno prolazi kroz pandemiju nije samo u ekonomskom blagostanju i mogućnosti da novcem ublaži posledice ekonomske krize, već i u racionalnim odlukama kancelarke, a njen autoritet je presudan u tome što se pojedini pokrajinski političari na kraju uspevaju da postignu smislen kompromis s njom, iako su se žestoko protivili pojedinim merama u korona krizi.

Doprinos napretku žena

Jedno od dostignuća je ciljano unapređenje ženske karijere, iako uglavnom van svetlosti reflektora. Mada, kako je sama izjavila, nije feministkinja, učinila je više za žene nego što je toga svesna većina aktera u politici i medijima gde dominiraju muškarci. Samim tim što služi kao primer, Merkelova je „otvorila vrata“ ženama: Možete da uspete! – poručuje mladim ženama i devojčicama. – Vrata nisu uvek bila zatvorena, ali nekako vam se i dalje događa da vam se noga zaglavi u njim – rezimirala je Merkel 2018. na manifestaciji povodom obeležavanja „100 godina ženskog prava glasa“. Utrla je put Ursuli fon der Lajen ka položaju ministarke odbrane, a zatim i na čelo EU. Anegret Kramp-Karenbauer je dovela na funkciju generalnog sekretara CDU, a svoju stranku učinila atraktivnijom za žene. Život bolje funkcioniše u društvima u kojima žene imaju nešto da kažu – kredo je koji je sledila i u zemlji i u inostranstvu. Najbliže saradnice u sedištu kancelarke su takođe žene, ali je njen portparola Štefen Zajbert muškarac, kao i šefovi različitih odeljenja. –Možda je to najveća razlika u odnosu na njene prethodnike – kaže Rojtersov dopisnik Andreas Rinke – to što ne pravi razliku među polovima.

Slabosti

Otuđenost od mnogih istočnih Nemaca

Iako se očigledno trudila da uzme u obzir i želje društvenih grupa kojima prirodno nema pristupa, kao što je omladina, uspešnost protesta „Petkom za budućnost“ (Fridays for Future) iznenadila ju je jednako kao i sve ostale članove nemačke vlade. Najvažnije biračka klijentela partija CDU, CSU i SPD su starije osobe, pa u skladu s tim vode politiku. Nije uspela da se poveže ni sa određenim društvenim sredinama, čak ni sa istočnom Nemačkom, odakle i sama potiče. Mnogi ljudi u tzv. „novim saveznim pokrajinama“ u početku su u Merkelovoj videli svog čoveka, osobu koja će se boriti za njihova prava, pa čak i na štetu zapadnih Nemaca. Kada je učinila ono što jedna kancelarka mora da radi – uzela celu zemlju u obzir da bi se u spornim pitanjima, odlučila za interes većine, pa čak i evropski interes, razočaranje na istoku je bio ogromno.

Izbeglička kriza

Ovo je posebno došlo do izražaja i u izbegličkoj krizi, koja barem delimično spada na stranu neuspeha. Kada su 2015. iz Budimpešte počele da pristužu izbeglice, Merkelova je donela odluku da granice ostanu otvorene, ali nije ponudila logično objašnjenje, niti je uspela da savlada višemesečni haos u upravama, gradovima i okruzima. U Severnoj Africi, na Bliskom istoku i Avganistanu ubrzo je preovladalo uverenje: nemačka „zemlja dembelija“ je otvorena, dovoljno je otići tamo i Anđeo (Angel) će otvoriti vrata. Tako su u Nemačku ušli ne samo žrtve rata i proterani, već i oni koji su tražili bolji život, uključujući i kriminalce i teroriste. Nemačka se suočila s vladom koja ne može da se izbori sa situacijom i kancelarkom koja je govorila „Uspećemo“, ali nije ponudila praktična rešenja.

Celokupnu eru Angele Merkel obeležio je niz kriza: finansijska kriza, kriza banaka, evrokriza, izbeglička i korona kriza. Odlučno je savladavala izazove i, sve u svemu, Nemačka nije tako loše prošla. Istovremeno, konstantan krizni modus sprečavao ju je da pripremi teren kako bi zemlja i ubuduće bila uspešna i to je možda najveći nedostatak njenog kancelarskog mandata, ocenjuje t-online.de. U poređenju sa zemljama u usponu u Aziji i na Baltiku, Nemačka živi u digitalnom pleistocenu, a štetne posledice po obrazovni sistem, infrastrukturu i ključne industrije, uključujući i automobilsku branšu i telekomunikacije gotovo su nepopravljive.

Reply
Share this

Blic online