“Osam stotina dinara”, viče aukcionar. “900 … 1000 … 1100 … prodato za 1.200 libijskih dinara”. Radi se svoti novca za koliko su prodata dva ljudska bića. Ove strašna scena dogodila se u Libiji, gde cveta biznis prodaje migranata kao robova na aukcijama.

Novinari Si-En-Ena bili su svedoci aukcije ljudi u Tripoliju pre mesec dana. “Da li nekome treba kopač? Ovo je kopač, veliki snažan čovek, on će kopati”, rekao je jedan prodavac obučen u kamufliranu opremu. Zainteresovani su podizali ruke, za 500, 550, 600, 650 dinara… koliko god da je prodavac nudio. Nekoliko minuta kasnije, muškarac je prodat.

Nakon aukcije, novinari su razgovarali sa dvojicom muškaraca koji su prodati, ali kako navode, bili su toliko istraumirani onim kroz šta su prošli da nisu mogli da govore.

Krijumčarenje

Svake godine, desetine hiljada ljudi dođe na granicu Libije kao izbeglice. Oni beže ili od ratnih sukoba ili su ekonomski migranti u potrazi za boljim mogućnostima u Evropi. Većina su prodali sve što poseduju zemljama odakle potiču, da bi finansirali putovanje kroz Libiju do obale, i potom dalje preko Mediterana.

Obalska straža Libije praktično je zatvorila tu rutu, pa sve manji broj brodova kreće iz Libije put Evrope. To znači da su krijumčari ljudima praktično gospodari migranata koji dolaze, a oni njihovi robovi.

Snimak koji su novinari Si-En-Ena snimili na terenu predat je libijskim vlastima koje su obećale da će pokrenuti istragu. Poručnik Naser ​​Hazam iz vladine Agencije za borbu protv nelegalne migracije kaže da lično nije prisustvovao aukcijama robova, ali da je čuo da ih bande organizuju.

– Krijumčare ne zanima šta je sa migrantima, dokle god dobijaju novac. Oni popune brod sa 100 ljudi, koji će možda uspeti da stignu do Evrope, a možda i ne – kaže Hazam.

Aukcije se održavaju u gradu gde su obični ljudi koji vode redovne živote. Deca se igraju na ulici, ljudi idu na posao, razgovaraju sa prijateljima i kuvaju večere za svoje najbliže. Ali unutar aukcije za robove, sve deluje kao povratak u prošlost. Jedino što nedostaje su okovi oko zglobova ruku i nogu migranata.

Anes Alazabi, nadzornik u pritvorskom centru u Tripoliju za migrante koji čekaju deportaciju, kaže da je čuo mnogo priča kako ih krijumčari zlostavljaju. Jedan od migranata u centru u kojem Alzabi radi, momak po imenu Viktori, kaže da je prodat na aukciji za robove. On ima 21 godinu, a pobegao je iz Nigerije. Potrošio je godinu dana i četiri meseca i svu svoju ušteđvinu u pokušaju da stigne do Evrope. Stiago je do Libije. Kako kaže, migranti se u toj zemlji drže u nehumanim uslovima.

– Ako pogledate većina ljudi koja boravi ovde, ako pogledate njihova tela, videćete tragove. Tukli su ih, unakazili – kaže on.

Otkup

Viktori je prodat kao rob kada mu je ponestalo novca. Radio je kao nadničar, a kruijumčari su mu rekli da će novac koji zaradi, zapravo biti smanjene duga koji kod njih ima. Posle nekoliko nedelja rečeno mu je da novac koji je zaradio nije dovoljan za otplatu duga. Prodavan je još nekoliko puta nakon toga. Da bi ga oslobodili, krijumčari su tražili otkupninu od njegove porodice.

– Potrošili smo više od milion (nigerijskih naira ili 2.780 dolara). Moja majka je išla u nekoliko sela da zajmi novac da mi spasi život – rekao je Viktori razočaran što neće stići do Evrope.

Sve veći broj migranata vraća se u zemlje iz kojih je pobegao, jer ostajanjem u Libiji rizikuju da padnu u ruke krijumčara koji će ih prodati. Ove godine, 8.800 njih dobrovljno je napustilo Libiju.

Reply
Share this

ZANIMLJIVOSTI