Protekle nedelje na beogradskim scenama odigrane su tri premijere u dva dana, a pozorišni život obeležila su i zbivanja sa “Teatrom na raskršću”.

„Kaligula“

Na sceni nacionalnog teatra 5. februara premijerno je odigrana predstava „Kaligula“ Albera Kamija u režiji Snežane Trišić i adaptaciji Milana Markovića Matisa.

Dočekana je s puno radosti, očekivanja, podrške a ispraćena, između ostalog, s razočarenjem. Čuveni Kamijev komad, ukratko; slojevit, s dubokom filozofskom potkom, otvara spektar pitanja i tema, akcentujući vivisekciju mehanizama kojim autoritarni, bahati vladar večno gladan moći, na ovaj ili onaj način, uništava i razara sve. Smatrajući da je za očuvanje moći države, i svoje pozicije, sve dozvoljeno, on će kad-kad žudeti za lunom, ali će svima oko sebe uzeti sve – i život. U glavnoj ulozi su destrukcija i samodestrukcija, uključujući i onu koju ljudi čine pristajući…

Uprkos evidentnom trudu izražajnog Igora Đorđevića u naslovnoj ulozi i, primerice, teatarski upečatljivom odnosu sa Herejom (zanimljivi Bojan Žirović), u ovom pozorišnom uprizorenju pretežu manjkavosti – nekonzistentnost, efekti radi efekta, galimatijas koječega… Nedovoljno jasan rediteljski koncept i neujednačena glumačka igra (Sena Đorović, Đorđe Marković, Nemanja Stamatović, Petar Božović, Dimitrije Ilić, Vladan Gajović, Zoran Ćosić, Bojan Krivokapić, Sanja Marković) takođe čine da ovo ostvarenje ostavlja bez ushićenja.

Scenografiju potpisuje Darko Nedeljković, kostimografiju Marina Medenica, muziku Irena Popović, a izvođenje obuhvata i muziciranje uživo vilončelistkinje Aleksandre Lazin.

„Lažljivica“

Na Sceni „Ateljea 212“ 7. februara odigrana je premijera predstave „Lažljivica“ Nikolaja Koljade u režiji Stefana Sablića koji potpisuje i scenografiju i kostimografiju, a pretpremijera je bila prethodnog dana.

Publika je dugim, gromoglasnim aplauzom ispratila predstavu na pretpremijeri, a kako izveštavaju mediji, i na premijeri.

Nepretenciozna, upečatljiva, dirljiva predstava o neosvešćenosti čoveka, izboru da se veruje u laž, ogrezlosti u korupciju, (ne)mogućoj pobuni a kroz jednostavnu, zanimljivu, pitku priču.

Sve počinje kada na scenu, koja predstavlja trošni provincijski muzej, doduše i sa Koljadinom slikom stupi Margarita Serafimovna (neodoljiva Gorica Popović), ‘ajmio reći kustoskinja, u duhovitom narandžastom kostima i zasvira na maloj harmonici dok čeka prijatelje da, baš tu među eksponatima, proslavi rođendan, a posle će i Prvi maj, Uskrs… No, samo će doći nepozvana Serafima Margaritovna (očaravajuća Seka Sablić), reska, otvorena, na svoj način beskompromisna…

I, nastupa duhovita, gorka, žestoka, dirljiva, sparing borba reči, mišljenja, stavova… Daće energična Serafima sve od sebe da napadne sistem, odnosno male šrafove jer velike ne može i da otvori oči Margariti jer je, birajući da se uljuljkuje u laž, postala socijalno neosveščćna, vivisekcirati i društvo i ljude. Isprva pomalo zbunjena, kasnije gestom, tonom i raspoloženjem iznedriće Margarita i svojevrstan uzdah pun dileme, a kud bi ona ako bi iz te laži izašla… Na izvestan način one su jedna drugoj i svojevrstan alterego, a Serafima će reći i “Što samo ja da budem nesrećna”…

Komad je preveo Novica Antić, a premijera je bila praizvedba ovog komada savremenog ruskog pisca Nikolaja Koljade.

“Tri sorele”

Na sceni Zvezdara teatra 7. februara odigrana je premijerna obnova predstave “Tri sorele” Stevana Koprivice u režiji Milana Karadžića.

Priča o tri sestre u neka davna vremena koje na Crnogorskom primorju svoje živote pune snova i žudnji žive pod pritiskom patrijarhalnih okova te se u nekom momentu pojavi mlad, naočit momak, zasnovana je na legendi.

Ukratko: razigrano, bajkovito, duhovito, razgaljujuće… Neodoljivo sa scene zavode Nataša Ninković kao jedna od sestara, Nera i Dragan Petrović Pele kao ubogi Jojo, navodno strogog, a zapravo nesposobnog brata Marka igra Mima Karadžić, mladić za kojim sve tri uzdišu Damjan (Aleksandar Radojičić) je pomalo i tajnovit, Ana Franić se sa ulogom Bjanke ponovo vratila na pozorišnu scenu posle sedam godina, a Roza upečatljive Sloboda Mićalović će i rečju i dahom posvedočiti da “šta je istina, a šta fatazija, kad se malo bolje razmisli, nema istine, samo fantazije”.

Scenografiju potpisuje Geroslav Zarić, kostimografiju Zora Popović Mojsilović, a muziku Zoran Erić.

Raskršće

Međunarodni festival Teatar na raskršću koji se održava od 11. do 20. marta u Narodnom pozorištu Niš poprilično je uzburkao duhove.

Podsetimo, na konferenciji za novinare krajem prošle godine najavljen je program od osam predstava, a tom prilikom je njegov čelnik Spasoje Ž. Milovanović saopštio da je pokrovitelj predsednik Aleksandar Vučić.

Potom je Kokan Mladenović – koji je za otvaranje trebalo da režira “Sitničarnicu kod srećne ruke” Gorana Petrovića – rekao da upravo zbog činjenice ko je pokrovitelj neće raditi pomenutu predstavu. Potom se oglasio i Igor Vuk Torbica, otkazao režiju u niškom pozorištu. A onda se, uz neveliku medijsku pažnju, stvar parala dalje.

Rezultat je da, sem “Sitničarnice…”, još tri predstave iz prvobitnog programa neće biti na festivalu. To su “Ko se boji Virdžinije Vulf” Teatra Ulysses” i BDP-a, “Antigona” Hrvatskog narodnog kazališta i “Labudovo jezero – novo viđenje” Gradskog mađarskog teatra iz Temišvara. Kao razlozi se za prve dve navode termini i tehnički problemi, a treća ne dolazi u znak solidarnosti za Kokanom Mladenovićem.

Sa Festivala je hteo da se povuče i bitoljski Narodni teatar čiju je predstavu režirao Igor Vuk Torbica, a u znak solidarnosti sa rediteljem, ali je nakon razgovora sa ambasadom Severne Makedonije pomenuto pozorište odustalo od odustajanja, odnosno učestvovaće na festivalu.

Povukla su se i četiri člana Programskog saveta festivala: Aleksandar Milosavljević (koji je i selektor), Darko Lukić, Dejan Petković i Nebojša Bradić, predsednik tog saveta. Kao razlog su navedene “programske nesuglasice”, a u saopštenju Bradić je naveo i „(ne)očekivani rat koji se iz politike, putem medija, direktno preneo na Festival“. Upućeni kažu da se osipaju i učesnici pratećih programa, a čelnik Spasoje Ž. Milovanović u izjavama za medije za sve što se dešava odgovornost preuzima na sebe.

Mesec dana do početka festivala nije poznat ceo glavni program, a nepoznanica u odnosu na sadržaje i učesnike ima još. No, pitanje koje se najčešće čuje jeste koliko je svim povlačenjima i odustajanjima razlog – pokrovitelj, iako sem Kokana i Torbice to niko eksplicitno ne navodi. Teško je to sa sigurnošću utvrditi budući da ljudi navode druge razloge, ali indikativno jeste, a ovoliko otkazivanja (iz (ne)opradvdanih razloga nije bilo sem na Sterijinom pozorju kad se raspala Jugoslavija. Kako će se raskrstiti raskršće i stvari dalje razvijati – videćemo.

Reply
Share this

Blic online