Ovaj naslov je vanvremenski književnik Herbert Džordž Vels nadenuo jednoj od svojih knjiga, a kao poručen je i za naš osvrt na četiri stripa urađena prema remek – delima ovog istinskog proroka među piscima. Radnje iz Vremeplova, Rata svetova, Nevidljivog čoveka i Ostrva doktora Moroa nisu se dogodile, ali to ne znači i da neće u nekoj bliskoj budućnosti. Zavisi ponajviše od nas…

Herbert Džordž Vels iliti čudo od čoveka i književnika. Blistavi um. Osoba koja je u isto vreme delila savete i Staljinu i Ruzveltu. Vizionar kome nema ravnog. Otac naučne fantastike, naravno, uz Žila Verna. Prorok među književnicima, koji je toliko toga pogodio kroz svoje pisanje, da se naježimo na pomisao da se neka događanja iz Velsovog sveta bujne mašte, koja se nisu ostvarila, mogu jednog dana i zaživeti.

Upravo njima posvetićemo i ovaj osvrt na stripove urađene prema pričama ovog britanskog književnika. Reč je o grafičkim novelama “Vremeplov”, “Rat svetova”, “Ostrvo doktora Moroa” i “Nevidljivi čovek”, koje je na naše tržište izbacila izdavačka kuća “300 čuda”. A, pošto je ovaj tekst zamišljen da svakako bude edukativnog karaktera, podsetimo najpre šta je Herbert Džordž Vels, ta neviđena faca, u svojim knjigama predvideo:

U romanu „Svet oslobođen“ iz 1914. godine, Vels proročki pripoveda o „atomskim bombama“ koje bi mogle neprekidno da eksplodiraju koristeći moć radioaktivnosti. Uz upozorenje da globalna vlada jedino može da spreči države kako se ne bi uništile međusobno nuklearnim oružjem! Pisao je i o biološkom sukobu i laserskom oružju u romanu “Rat svetova” iz 1898, utabavši praktično stazu ideja Džordžu Lukasu za “Ratove zvezda” koji su napisani gotovo 80 godina kasnije. U delu “Oblik stvari koje dolaze”, Vels je piše o globalnom sukobu, svetskim supersilama, gasnim napadima… Šta tek reći o njegovo ideji o bežičnoj komunikaciji u romanu „Ljudi nalik na bogove“, gde se komunicira isključivo bežičnim sistemima koji koriste svojevrsnu mešavinu govorne pošte i nečega sličnog elektronskoj pošti? U knjizi “Prvi ljudi na Mesecu” (1901), Vels je osmislio lunarnu avanturu, gotovo identičnu onoj koja se dogodila 1969. godine pri sletanju “Apola 11” na Mesec. Eksperimenti u romanu “Ostrvo doktora Moroa” (1896) uključivali su vivisekciju, stvaranje hibrida čoveka i životinje, hirurške transplantacije i transfuzije krvi, nagovestivši doba genetskog inženjeringa. Još 1937. godine “predvideo” je i internet, kao i “Vikipediju”, izloživši viziju za nešto što je nazvao “Stalna svetska enciklopedija”. Vels sugeriše kasnije u knjizi “Svetski mozak” da će “biti dostupna svakom pojedincu, da ne mora biti koncentrisana na bilo kom mestu, da se može reprodukovati tačno i u potpunosti, u Peruu, Kini, Islandu, Centralnoj Africi…”. Da se čovek smrzne, zar ne? A ne bi trebalo smetnuti s uma kako je bio često izložen podsmehu zbog svojih ideja protkanih u knjige, ali i Orvelu su se sprdali na “velikom bratu” u romanu “1984”, pa eto ga svuda oko nas.

Uglavnom, Vels je i danas veličina, čini se zapravo – nikad aktuelniji. Pogotovo, ponovimo, jer se dosta toga iz njegovim najpoznatijih romana nije ispunilo, a ideje su vezane za dešavanja u okviru njegove četiri najpopularnije knjige, koje su doživele i veliki broj filmskih adaptacija. Sada se pred čitaocima u Srbiji i u formi stripa, sa raskošnim naslovnicama urađenim u zlatotisku, nalaze remek – dela “Rat svetova”, “Nevidljivi čovek”, “Vremeplov” i “Ostrvo doktora Moroa”. Ovo je obavezno štivo za sve ljubitelje devete umetnosti, a pogotovo za poštovaoce lika i dela Herberta Džordža Velsa. I za mladež, koja se iz nekog razloga još nije susrela sa ovom gromadom od pisca, jer bolji upliv u kreativno ludilo Velsa od ovih grafičkih novela sigurno neće naći. U tom smislu, radnju ovih izdanja nećemo previše otkrivati, već samo ono elementarno…

RAT SVETOVA

Projektili koji dolaze sa Marsa gađaju Zemlju. U malom gradu u Engleskoj, profesoru Ogilviju je teško da poveruje u teoriju o napadu vanzemaljaca. Pa ipak, kada meteor padne nedaleko od njegovog doma, on otkriva u krateru džinovski cilindar, koji može biti delo samo superiorne civilizacije. I na teži način uči da “došljak” nema miroljubive namere. Iz kapsule izlazi “tripod”, ogromna mašina smrti, kojoj će se pridružiti mnogi drugi, izazivajući pustoš i uništenje. Oni ne vrše invaziju, već istrebljenje…

NEVIDLJIVI ČOVEK

Stranac odlučuje da se smesti u hotel u tihom, malom selu. Stanovnike ubrzo uznemiri dolazak ovog misterioznog naučnika koji stalno krije lice i voli samoću. A kada otkriju da se ispod zavoja u koje je umotan zapravo krije nevidljivi čovek, uplašeni su i odlučuju da ga proteraju. Ali, on će se vratiti po osvetu! Mirno selo uskoro će biti proganjano duhom ispunjenim jezivom mržnjom.

VREMEPLOV

London, kraj 19. veka. Grupa prijatelja sluša avanture čoveka koji tvrdi da je prvi putnik kroz vreme. Njegova priča počinje 802701. godine. Zemlju su tada naselili Eloji, potomci ljudi koji su živeli u harmoniji i provodili vreme igrajući se u Rajskom vrtu. Ali, iza ovog raja krije se strašna tajna… Jer u dubinama Zemlje živi još jedna vrsta. Morloci, svojevrsni beli majmuna sa crvenim očima, koji više ne mogu da podnose svetlost dana zbog života u mraku. Noću izlaze na površinu da otimaju Eloje i hrane se njima.

OSTRVO DOKTORA MOROA

Edvarda Prendika, jedinog preživelog u brodolomu, spasava Montgomeri, pomoćnik doktora Moroa. Poslednjih deset godina, na ostrvu izolovanom od sveta, dva naučnika su se bavila strašnim eksperimentima – presađivanjem i genetskim modifikovanjem životinja, kako bi ih obdarili savešću i govorom. Te groteskne himere se povinuju pravilima, koja im zabranjuju svako primitivno ponašanje. I poštuju Moroa kao Boga. Ali, Prendik će otkriti da životinjski impulsi ovih stvorenja nisu otišli u zaborav…

Toliko o predstavljanju ove zbrike, a da li će čovek jednog dana moći da postane nevidjiv ili da dođe u priliku da putuje u daleku budućnost i prošlost, hoće li uspeti namere ludih naučnika da ukrštaju ljude sa životinjama, da li će nas napasti vanzemaljci? Pa, nadajmo se da se ove Velsove priče ipak neće ostvariti. Inače…

Reply
Share this

Blic online