Dom u kojem žive moji junaci je oaza usred emotivne pustinje sveta koji ih okružuje, kaže reditelj filma “Oaza” koji će biti prikazan u takmičarskom programu “Dani autora”.

Novi film reditelja Ivana Ikića “Oaza”, koji će u septembru premijerno biti prikazan na Venecijanskom filmskom festivalu, slika jednu, na prvi pogled, neobičnu ljubavnu priču o dve devojke i mladiću sa posebnim potrebama. Autentičnost “Oazi” daju sami junaci filma – korisnici Doma za decu i mlade “Sremčica”, a Ikić za “Blic” naglašava da istorija filma ne beleži iskustvo u radu sa osobama sa posebnim potrebama.

– To je jedna potpuno nepoznata teritorija, gde se mogao naći usamljeni primer iz prošlosti da su takve osobe portretisane na filmu od strane profesionalnih glumaca. Jedino na šta smo mogli da se oslonimo jeste vera da je moguće prevazići ograničenja. Ispostavilo se da ne samo da je moguće, već da njihova gluma nije inferiorna u odnosu na ono što svakodnevno gledamo u drugim filmovima – objašnjava reditelj, dodajući da je nesvakidašnju temu rešio filmski da obradi jer ga je privuklo otkriće da postoje mesta gde se život dešava, kao i drugde, ali uz posebne i veoma snažne emocije.

– One se reflektuju bez skrivenih namera i maski, na koje smo mi u današnjem svetu toliko navikli da ih više i ne primećujemo. Tu ljudi žive izolovani od ostatka sveta, zbog svoje posebnosti i različitosti od normi koje im je društvo nametnulo. Tako je i sama ljubav kao pojam potpuno drugačija jer pred njom nije moguće postaviti ograničenja. To je ljubav u svojoj najčistijoj formi – smatra reditelj, napominjući da sam naslov ostvarenja nosi dvostruko značenje.

– Dom u kojem žive moji junaci je oaza usred emotivne pustinje sveta koji ih okružuje, a s druge strane oaza je njihovo skrovište od tog istog sveta koji upravlja njihovim životima.

Izuzimajući Gorana Bogdana i Marušu Majer u ulogama vaspitača, naturščici iz Doma za decu i mlade „Sremčica“ nose “Oazu”, što je za Ikića kao reditelja bio pravi izazov.

– U tom procesu smo svaki dan sve više učili jedni od drugih, oni od mene o glumi i filmu, ja od njih o strpljenju. Svaki dan snimanja je bio put u nepoznato kojem smo se prilagođavali. Goran i Maruša su uspeli da sa svojim mladim kolegama ostvare jako blizak odnos pun međusobnog poštovanja, tako da su neprestano jedni od drugih otkrivali šta je to gluma i koji je put do toga da scena koju snimamo deluje istinito i stvarno. Te scene premijerno će videti publika Venecije, festivala koji Milan Stojanović, producent filma, naziva oazom za filmove.

– I u normalnim okolnostima prilika da imamo premijeru u Veneciji predstavljala bi podvig, a ove godine, kada se sve raspada zbog pandemije, to dobija dodatno na značaju jer Venecijanski filmski festival predstavlja jedno malo ostrvo u moru otkazanih i odloženih festivala. Presrećni smo i počastvovani da se naša “Oaza” našla među samo deset filmova u takmičarskom programu “Dani autora” i verujemo da će to doneti veliku pažnju filmu. Misija tog programa je otkrivanje filmova koji nose autentičan autorski pristup i inovaciju. Posebno raduje što je festival jako rano pokazao interesovanje za film. To govori o tome sa kakvom snagom emocije “Oaza” komunicira sa publikom – smatra Stojanović, a Ivan Ikić to vidi kao potvrdu ideje da u filmu ne postoje pravila, gotova rešenja i dobro utabane staze.

Rad na filmu trajao je četiri godine, a Milan Stojanović, čija je producentska kuća “Sense Production” stala iza “Oaze”, priča da je posebno izazovno bilo finansiranje ostvarenja zbog delikatne teme i neuobičajenog produkcionog koncepta.

– Imali smo sreću da je film privukao ljude koji su to razumeli. To se odnosi na koproducente iz Slovenije, Holandije, BIH i Francuske, ali i na naše predstavnike u programu Eurimaž, i selekcionu komisiju FCS. Važno je istaći i hrabrost i razumevanje direktorke i zaposlenih u Domu za decu i mlade “Sremčica”, koji su, skoro kao ravnopravni članovi ekipe, učestvovali u stvaranju filma.

Bonus video: 76.Venecijanski filmski festival

Reply
Share this

Blic online