“KO JE JEDNOM ZAISTA GOREO TAJ PAMTI PLAMEN”: Neizbrisiv trag Živojina Žike …
I tad sam shvatio da umetnost, to jest snažan, neponovljivi jauk čovekovog očajanja u svemiru, ne može biti institucionalizovana. Ona se rađa svuda – i u dvoru i na dubrištu. Na nama je da je uočimo. A to je moguće jedino ako smo u stanju da je prepoznamo u uzbuđenju koje nam prinudi srca da brže zakucaju. Brzo, i sve brže, do potpunog našeg iščeznuća u mutnom i bezgraničnom dionizijskom snu – reči su čuvenog reditelja, književnika Živojina Žike Pavlovića.
