Potresni i radosni trenuci, scene iz bolnica sa scenama najvećih životnih zadovoljstava i zapisi Beograda i Beograđana od marta 2020. do kraja prošle godine – svojevrsno su živo svedočanstvo o borbi pojedinca protiv korone, koje je zabeleženo okom dve fotografkinje Dragane Udovičić i Zorane Jevtić.

U martu će se navršiti dve godine od kako je počela epidemija virusa korona u našoj zemlji, a za te gotovo dve godine mnogo toga se promenilo u našim životima. Da se ne zaboravi sve ono što smo proživeli i proživljavamo tokom korone, potrudio se maestralan autorski tandem Dragana Udovičić i Zorana Jevtić iz Beograda, koje su okom svog objektiva ovekovečile doba korone u srpskoj prestonici.

Seriju fotografija prikazale su krajem prošle godine na izložbi pod nazivom “Beograd u vreme korone” u Domu omladine Beograda. Izložba predstavlja njihovo lično viđenje pandemije, sa idejom da ispričaju priču za koju se nadaju da će uskoro biti iza nas, a istovremeno sa ciljem da ona ostane kao dokument jednog vremena.

Izložba je zatvorena, te vam predstavljamo šta je prikazano na istoj. No, najpre nekoliko reči o autorkama fotografija.

Dragana Udovičić diplomirala je filmsku i TV kameru na Akademiji umetnosti u Beogradu, dok je Zorana Jevtić diplomirala fotografiju na Fakultetu primenjenih umetnosti u Beogradu. Obe se profesionalno bave fotografijom radeći kao fotoreporterke više od 15 godina, a Dragana nam otkriva kako se rodila njihova ljubav prema fotografiji.

– Krajem osnovne škole otac mi je poklonio svoj fotoaparat i negde tada se javila moja ljubav prema fotografiji, podjednako crno-beloj kao i u boji. Zorana je uz oca, profesionalnog snimatelja, zavolela fotografiju jako rano, tako da je i upisala fotografiju na Fakultetu primenjenih umetnosti. Zajedno smo radile u jednom dnevnom listu oko 10 godina i tako počinje naša saradnja na zajedničkim projektima i izložbama – priča za “Blic” Dragana.

Kako kaže, obe su zaljubljene u dokumentarnu fotografiju, tako da je bilo potpuno logično da započnu svoj poslovni, fotografski put kao fotoreporterke.

– Taj posao je vrlo dinamičan i uzbudljiv, pa su takve i fotografije. Generalno, svaki dan je drugačiji jer sa svakim zadatkom (snimanjem) sledi neko novo iskustvo, novi izazovi, različite situacije, različiti ljudi, kao i emocije pa čak i posle toliko godina rada. Ti momenti, situacije i emocije koje uspemo da zabeležimo su neponovljivi a postaju istorija, beleška i svedočenje jednog vremena, i to je ono što je najlepše u ovom poslu – ističe ona.

Otkriva nam i kako su došle na ideju da realizuju izložbu “Beograd u vreme korone”.

– Dva meseca pre proglašenja pandemije Zorana i ja smo iznajmile prostor u centru grada i planirale da otvorimo galeriju sa foto-studijom gde bismo držale razne radionice iz oblasti umetnosti, poput foto-škole. Nažalost, potpuno zatvaranje Srbije nas je omelo u tome sve do 5. juna 2020. kada smo sa izložbom 19. fotografkinja Beograda pod nazivom “Iz našeg ugla” otvorile galeriju, ali nažalost već nakon tri nedelje smo morale da je zatvorimo zbog ponovnog povećanja broja zaraženih, kada smo i shvatile da kovid neće tako brzo proći. Zorana je radila i tokom vanrednog stanja jer je imala kovid propusnicu, a ja sam fotografisala lični kovid dnevnik. Tako su nastale fotografije sa bačenim rukavicama i maskama – priča Dragana.

Dodaje da su u vreme otvaranja galerije razmišljale šta da izlažu, te su zapravo tada došle na ideju da izložba bude posvećena proglašenju kraja pandemije.

– Prvo smo se planirale da izložbu organizujemo na leto jer će se dotad vakcinisati dovoljan broj ljudi, ali kako se to nije dogodilo odlučile smo da to bude do kraja 2021. kao jedan podsetnik na dve teške godine pandemije. Kod posetilaca smo htele da pobudimo emocije koje su potiskivali, što je neki vid odbrane, ali moramo da shvatimo da ljudi i dalje svakodnevno umiru u bolnicama bez svojih bližnjih da ih uteše i zagrle, da puno mladih ljudi umire, da su nam zdravstveni radnici na izmaku snage a da se život potpuno normalno odvija uz nepoštovanje mera. To je za mene tragično saznanje koliko je prisutna ljudska sebičnost, odsustvo svesti, racionalnog. Sve je to prikazano na našim fotografijama, a posetioci bi trebalo da se zapitaju da li ispravno postupaju kad su mere prevencije u pitanju – kaže ona.

Protekle dve godine promenile su sve, kako globalno tako su se i Beograd i Beograđani promenili, što je i prikazano na Draganinim i Zoraninim fotografijama.

– Ljudi su naučili da žive sa maskama i u novim uslovima života, tako da se život normalno nastavio i to je sada naša nova realnost. Našli smo nove načine pozdravljanja, zagrljaje i načine druženja. To sa jedne strane nikako nije pozitivno jer treba da težimo povratku životu pre korone, pa samim tim da budemo odgovorni prema sebi i drugima i poštujemo mere prevencije. Takođe, istakla bih i značaj vakcinacije jer jedino tako možemo da izađemo iz ove pandemije. Dajem glas nauci i naučnicima a ne teorijama zavere i glupostima, ali nažalost kako kažu KUD Idijoti u jednoj svojoj pesmi: “Glupost je neuništiva”. Nažalost – podvlači sagovornica.

Veliki je broj fotografija koje su Dragana i Zorana zabeležile tokom ove dve godine pandemije, te nije bilo nimalo lako napraviti selekciju od 29 za izložbu.

– Svakako, Zorana koja i dalje radi kao fotoreporter za razliku od mene, svakodnevno beleži pandemiju kovida a najviše fotografišući crvenu zonu kovid bolnica. Najteži zadatak u organizaciji izložbe je upravo bio odabir 29 fotografija iz mnoštva fotografija koje smo imale odvojene za selekciju. U tome su nam pomogli bliski prijatelji koji poznaju naš rad i kojima smo zahvalni. Mnoge zanimljive fotografije koje nisu našle svoje mesto na izložbi planiramo da prikažemo u nekoj budućoj onlajn galeriji – kaže ona.

Inače, kada je reč o Draganinom i Zoraninom izlagačkom radu, ovo je njihova prva zajednička izložba.

– Pokazale smo ovom izložbom da se dobro razumemo i dopunjujemo u fotografijama, te sam sigurna da ćemo imati i u budućnosti zajedničke izložbe. Nadam se ne baš na ovu temu, mada možda će i biti neki nastavak upravo ove tek završene izložbe, to ćemo tek videti – zaključuje Dragana.

Dragana ističe da joj je drago da su Zorana i ona uspele da dopru do emocija posetilaca izložbe, što im je i bio cilj a ne samo dokumentarni prikaz dvogodišnjeg perioda pandemije.

– Jedan od komentara na izložbu koji smo dobile je glasio: “Jedna izložba koja nas podseća na vrlo direktan način kakva je godina iza nas, a vrlo moguće i ispred nas. Nemoguće je pogledati je i ne uzbuditi se, bolje reći uplašiti se”. Bilo je i emotivnijih komentara, nekoliko naših prijateljica se rasplakalo jer su ih neke fotografije snažno emotivno dotakle – kaže ona.

Reply
Share this

Blic online