Nismo se bavili istorijskim činjenicama, već sećanjima i osećanjima – kaže Bon Park, renomirani nemački reditelj, autor predstave “Jugojugoslavija” čija je premijera 20. novembra u Beogradskom dramskom.

Premijera počinje, kao i sve predstave, zbog epidemioloških uslova u 18h, a na jučerašnjoj konferenciji za štampu mladi, nagrađivani reditelj je govorio o dolasku u Beograd, motivima da radi ovu predstavu…

– Sedeo sam na svojoj terasi, zazvonio je telefon, na ekarnu se pojavio broj sa meni vrlo čudnim pozivnim delom, i trenutak zatim neko me ljubazno pitao hoću li da radim u Beogradu. Kažem – daaa… I, tako je počelo. Dolazio sam ovde i ranije i uvek mi je, između ostalog, bilo zanimljivo to kako ljudi reaguju na probleme. S jedne strane očaravajući humor, s druge nema neke koncentrisane rešenosti na rešavanje, već po principu: ajde da se nešto skrpi. Zbunjujuće… Takođe, već dugo vremena sam želeo da radim predstavu koja se bavi utopijom. Tako smo napraviji “Jugojugoslaviju”, ne od istorijskih činjenica, već od sećanja i osećanja različitih generacija u odnosu na tu zemlju, prema kojoj mnogi imaju odnos kao prema nekadašnjem srećnom dobu. Mladi ljudi pak imaju odnos neverice, kao prema bajci. Utopijska država koju smo u predstavi stvorili je za sto godina. I, da kažem i to, nije opstala – rekao je na jučerašnjoj konferenciji za novinare Bon Park.

A konferencija je održana, što bi se reklo, na mestu koje joj pripada – u Muzeju Jugoslavije. Tačnije, u Titovoj bioskopskoj sali. Naravno, uz maske i sve ostale mere… Drugi deo konferencije, predviđen za fotografisanje i uzimanje izjava održan je u Kući cveća. I tu, ko ranije nije, mogao je videti grobno mesto Jovanke Broz. Ne sa čovekom kome je supruga bila, nego pored. Upućeni kažu da je i to bilo poprilično komplikovano i skopčano s problemima. No, to je posebna priča.

Bon Park je na konferenciji rekao da u predstavi igraju Jadranka Selec i Jelena Čvorović Paunović koje su živele u Jugoslaviji…

“Njih dve su svakako emocionalnije doživljavale rad na predstavi od Isidore Simjonović i Nikole Malbaše koji nisu imali iskustvo života u Jugoslaviji koji su više krenuti budućnosti. Te su to preneli i u svoje kreacije”.

U obraćanju novinarima Isidora Simjonović je kazala:

– U pripremi predstave mnogo smo razgovarali o Jugoslaviji i Jadranka Selec i Jelena Čvorović Paunović su nam pričale zašto je ta zemlja bila toliko posebna. Raspitivala sam se o Jugoslaviji i među starijim članovima moje porodice. Imali smo zadatak da na probe donosimo predmete iz naših kuća koji su uspomene iz Jugoslavije, i ja sam donela maminu pionirsku maramu, bakinu plaketu… Tako da to dodatno pobuđuje emocije. Predstava je futuristička, ali zapravo donosi neko osećanje koje pripada sadašnjosti, jednu anksioznost… Ovo je moja prva saradnja sa stranim rediteljem. A sporazumevali smo se na nekom jeziku koji smo sami stvorili, između nemačkog i srpskog.

Dizajn predstave potpisuju Julija Nusbaumer i reditelj, prevod je uradila Bojana Denić, konsekutivni prevod Dušan Nikolić, a kompozitor je Ben Rosler.

VIDEO: Branka Katić predstava BDP

Reply
Share this

Blic online