Kako se male boginje šire, ko sve može da ih prenosi i ko može biti najugroženiji ukoliko se proglasi epidemija u celoj zemlji, samo su neke od nedoumica koje su vezane za ovo izrazito zarazno oboljenje.

Od malih boginja iz dana u dan sve više dece, ali i odraslih oboljeva u Srbiji. Najveći broj njih uopšte nije vakcinisano. Do sada je zaraza ustanovljena kod 121 osobe na teritoriji Srbije, uključujući i srpsko stanovništvo na Kosovu i Metohiji. Mnogi građani i dalje imaju brojne nedoumice kada su u pitanju male boginje, a ovo je osam najčešćih.

1. Da li svako ko nije vakcinisan, nevezano za godine, može sada to da obavi

Odrasli koji nisu vakcinisani ili koji su primili samo jednu dozu cepiva, ukolio bi sada naknadno hteli da se zaštite vakcinom, to ne bi mogli da učine. Prema programu obavezne imunizacije, svake godine nabavlja se onoliko vakcina koliko je potrebno deci kojoj je vreme da se vakcinišu.

Međutim, ukoliko se proglasi vanredna imunizacija, situacija se drastično menja, jer je tada proglašena epidemija. Tada se pomera gornja uzrasna granica za vakcinaciju, a nadležni određuju na osnovu podataka o strukturi obolelih, kao i gornji uzrast do kojeg se sprovodi imunizacija.

2. Kako da proveri da li sam vakcinisan ili sam preležeo morbile

Ispostavilo se i da mnogi građanini ne znaju da li su kao mali primili vakcinu protiv malih boginja ili su ih možda i preleželi, a to mogu da provere određenim testovima. Jednu od prvih laboratorijskih analiza koje rade žene čim zatrudne jeste “torch” test, kojim se između ostalog utvrđuje da li je trudnica preležala rubeole. Po istom sistemu, dakle običnom analizom krvi, može se ustanoviti da li je neka osoba preležala male boginje. Naime u laboratorijama, koje imaju “Eliza testove”, može se uraditi naliza krvi kojom se utvrđuje da li osoba ima antigene morbila. Ukoliko ima antigene, ta osoba ili ih je prebolela ili je vakcinisan.

3. Ko je najugroženiji u epidemiji morbila

Pored nevakcinisane dece i odraslih, ugroženi su i svi građani rođeni pre 1993. godine, a koji su od tog virusa zaštićeni smo jednom dozom cepiva. Naime, oni mogu da obole, a da im se uopšte ne pojave simtomi! U tom slučaju su takođe zarazni i virus mogu da prenesu na druge. Druga solucija je da im klinički tok bolesti bude blaži. Međutim, postoji i kategorija stanovništva koja je rođena pre 1971. godine i koji uopšte nije zaštićena, ukoliko nije preležala male boginje, jer tada nije ni postojalo cepivo protiv morbila.

4. Zašto su u riziku baš oni rođeni pre 1993. godine

Do 1993. vakcina protiv morbila davala se u jednoj dozi. To znači da su oni koji su rođeni nakon 1971. godine primili samo jednu dozu takozvane monovakcine protiv morbila. Nakon toga, od 1978. godine počinje da se primenjuje MM vakcina, za morbile i zauške, a u Srbiji postaje obavezna 1981. godine i od tada sva je deca primaju, ali takođe samo u jednoj dozi. Tek 1993. godine počinje se sa primenom MMR vakcine, koja štiti od morbila, rubeola i zauški, i to u dve doze. Druga doza se u početku davala kada dete napuni 12 godina, ali je ustanovljeno da se virus najbrže širi u školama, pa se od 2006. godine revakcinacija radi pred polazak dece u školu.

5. Kako sve može da širi male boginje

Male boginje zaraznije su od variole vere, jer jedan obolela osoba od morbila zarazi 15 do 20 ljudi, a oboleli od variole vere od 10 do 12 osoba. Osoba može da širi virus u periodu inkubacije, kada i ne zna da će se uopšte razbolelti. Male boginje se lako i nepredvidljivo šire, jer se virus prenosi putem vazduha kapljicama, koje se izbacuju kašljanjem i kijanjem obolelih ili u direktnom kontaktu sa sekretom iz nosa ili ždrela inficiranih osoba.

On ostaje aktivan u vazduhu ili zaraženom sekretu do dva sata. Obolele osobe su najzaraznije 2 do 4 dana pre i do 4 dana nakon izbijanja ospe. Vrh ledenog brega su ipak, netipični oblici bolesti. Oni nemaju karakterističnu sliku. Čak ni ospe ne moraju da im izađu. Žive potpuno normalno, malo ih boli glava, čas imaju čas nemaju temperaturu, osećaju se nervozno. To su netipični oblici i oni su važni za prenošenje, jer se normalno kreću, idu na posao, a da ni ne znaju da šire male boginje. Postoji teorija da kada bi na pet minuta svi ljudi na planeti stavili masku na lice, virus malih boginja bi nestao.

6. Niste preležali male boginje već varičele

Mnogi građani ne razlikuju male boginje (morbile) od ovčijih (varičele). Često ih mešaju i misle da su preležali male boginje, smatrajući da to ništa nije opasno “jer eto svi smo mi to preležali u detinjstvu i ništa nam ne fali”. Ogromna zabluda! Morbile su danas vrlo retke. Epidemiolozi ističu da su poslednjih desetak godina male boginje pojavljivale u pojedinačnim slučajevima i manjim ograničenim epidemijama, da su te boginje najopasnije, jer za sobom nose veoma ozbiljne komplikacije pa čak i smrtni ishod, što varičela nije slučaj, i da je jedina prava zaštita MMR vakcina. Dakle, one koje smo “svi mi preležali u detinjstvu i nije bilo ništa strašno” su varičele, nikako male boginje!

Inače, postoje tri vrste boginja – male boginje (morbile), crvenka (rubeola) i ovčije boginje (varičele).

7. MMR vakcina ne izaziva autizam

MMR vakcinu bije loš glas zbog navodne povezanosti ove vakcine i pojave autizma. A sve je počelo još u februaru 1998. godine kada je Endrju Vejkfild, inače abdominalni hirurg, sa saradnicima u časopisu “Lanset” objavio članak o tome da MMR vakcina izaziva autizam. Članak su preneli mnogi mediji i tako je počeo lanac straha i nove pojave bolesti za koje se mislilo da su iskorenjene, što se pre svega odnosi na male boginje.

Mnogi autori kasnije su na osnovu tog rada pokušavali da potvrde korelaciju morbila i autizma, ali nisu uspeli. Pored toga, novinar “Sandej Tajmsa” 2004. godine otkrio je da “Lanset” nije proverio sve navode u članku pre nego što je objavljen, kao i to da je Vejkfild imao finansijsku dobit od svojih trvdnji, koje nije mogao da obrazloži. Epilog cele priče je da se časopis “Lanset” u potpunosti ogradio i odbacio tvrdnje Vejkfilda, koji je izbačen iz Lekarske komore Engleske.

8. Da li dete sme da primi vakcinu ako je prehlađeno

MMR vakcina se daje u drugoj godini života (mada ima zemalja gde se ova vakcina daje koji mesec ranije). Dakle, posle prvog rođendana. To ne znači da vakcina mora odmah da se da čim dete zakorači u drugu godinu života, ali nema potrebe ni da se preterano odlaže i tako bude nezaštićeno. Važno je da dete bude potpuno zdravo kada se vakciniše. Odlaže se ukoliko dete ima visoku temperaturu preko 38 stepeni, stomačnu infekciju s povraćanjem i kada imunitet deteta može da oslabi i kada dete ima crvenilo po koži. Vakcinacija se do daljeg odlaže kada se ustanovi da je dete alergično na jaje. Tada se alergijske probe rade ponovo kada dete napuni tri godine. Lažne kontraindikacije, na koje se roditelji najčešće izvlače, jesu curenje nosa, kašalj, dete pije antibiotik, inhalacija.

(Sonja Todorović)

Reply
Share this

ZANIMLJIVOSTI