„Često se pitam da li bi Gospod Isus Hristos, da živi u ovom vremenu, koristio društvene mreže? Jer on je izbegavao senzacionalnost i nije tražio veru u čuda, ali je tražio čudo od vere. A danas nam svima to nedostaje“, kaže sveštenik Miloš Vesin.

„Da li nam je više stalo do lajkovanja ili do spasenja?“, pita se i otkriva hamletovsku dilemu digitalnog doba u kojem živimo sveštenik Miloš Vesin.

Ovaj sveštenik koji živi u Čikagu, svoj majski dolazak u Beograd posvetio je upravo tom pitanju na predavanju na Kolarčevom univerzitetu.

„Mi smo danas primorani da budemo deo mnogih mreža, pa i društvenih. Podsećam da značenje mreže upućuje na to da bi nešto ili nekoga trebalo uloviti i sudeći po stvarnoj realnosti oko nas, mnogi su se uhvatili u tu mrežu virtuelne, umišljene realnosti. Koliko dozvoljavamo da budemo ulovljeni, to svako treba da odgovori sebi“, objašnjava ovaj fenomen sveštenik iz južnočikaške parohije.

On ističe da je najvažnije s kakvim “nastrojenjem srca” pristupamo internetu, i da sve može da bude dobro, kao i loše, kao i da postoje brojni pravoslavni duhovnici koji dobro propovedaju i drže reč Božiju onlajn.

ZAVISNOST OD INTERNETA

Ono što on uočava kao problem je zavisnost od interneta.

“Zasad nema dokaza o tome kako se leči zavisnost od društvenih mreža. To je ozbiljna poruka. Ono što predstavlja opasnost je usisavanje: jedan klik nas navodi na sledeći klik, pa na sledećih pet, pa se 10-15 minuta brzo pretvori u sat, sat u dva ili nekoliko sati. Tada bivamo usisani. Ono što je po meni najpogubnije jeste da čovek dobija privid, na internetu, bivajući okružen mnoštvom informacija, da ima znanje. Ali postavlja se pitanje šta s tim? Smatramo da u svakom momentu moramo da saznamo sve o svakome i u svakom kutku zemaljskog šara šta se sve dešava, ali šta s tim informacijama? Informacija koja se ne pretvori u znanje je potpuno beskorisna, a znanje koje se ne pretvori u mudrost je besplodno“, smatra sveštenik SPC koji u Čikagu živi 27 godina.

GLADNI PRAVE LJUBAVI

Ističući podatak da se oksitocin, hormon sreće, luči 15 odsto više kada dobijemo lajk nego na dan venčanja, Vesin kao sveštenik koji je doktorirao psihologiju u Londonu otkriva šta se zapravo krije iza tog fenomena.

„U toj težnji da nas ljudi vole i prihvataju nema ništa loše. Ali kada spontana težnja u nama postaje patološko stanje, pa čovek biva obuzet potrebom za priznavanjem, za prihvatanjem, to nam onda govori o tome koliko je savremeni čovek žedan i gladan prave ljubavi. Čovek ne prihvata ljubav koja mu se bezuslovno i nesebično nudi – a to je ljubav Božija, koja nas iz nebića priziva u biće. Mi tragamo za ljubavlju, tražimo i zavisni smo od lajkovanja, a zaboravljamo da nas Bog ne samo da lajkuje, već nas zaista i voli“, kaže otac Miloš.

TAKOZVANI PRIJATELJI

Polazeći od toga da nas Bog voli baš onakve kakvi smo, bez nameštanja i poziranja, Vesin podseća i na to koliko je često komunikacija na društvenim mrežama, uprkos srcima koja pljušte, prazna, a da smo mi, kad se skinu svi filteri, izgubljeni i usamljeni.

„Uvek imam na umu sjajnu misao Milana Mišića iz knjige ‘Hamletov mobilni’. On kaže da su takozvani prijatelji na tzv. društvenim mrežama najveći neprijatelji naših pravih prijatelja. I kada pogledate šta se dešava zapravo na društvenim mrežama, koju količinu vremena provodimo tamo, gde je tu onda vreme za prava prijateljstva? Činjenice govore da smo sve usamljeniji. Čovek što je više uključen u društvene mreže, sve je manje sposoban za uspostavljanje normalnog društvenog kontakta. Po najnovijim statistikama, u razgovorima oči u oči, od 30 do 40 odsto sadržaja svaki sagovornik iskoristi da bi govorio o sebi. Kada je reč o društvenim mrežama, to je duplo. Preko 80 odsto sadržaja je o meni. Možete dobro da se pripremite i da što bolje predstavite sliku o sebi. Svako daje ne realnu, već sliku kakvu bi želeo da drugi dobije o njemu. I to je opasnost jer nas stavlja u novi nivo uljuljkivanja, stvarajući privid koji ne postoji u realnosti“, kaže otac Miloš Vesin.

Da li bi Isus bio na Fejsu?

„Ne verujem da bi Isus imao nalog na Fejsbuku. U Jevanđelju imate priču o raslabljenom, kada je Isus Hristos iscelio čoveka koji je 38 godina ležao oduzet i paralizovan. Kada su ga pitali ljudi ko je to učinio, čovek nije znao da odgovori jer se Hristos u međuvremenu izmakao. Hristos nikad nije tražio senzaciju i nikada sebe ne nameće. Kada je hodao zemljom i čuda činio, a ni danas, nikad nije tražio veru u čudo. Ali je zahtevao čudo od vere. A to nama danas nedostaje. Tu postoji bitna razlika. Čovek je uvek zapanjen čudom, a čudo je svaka senzacija. Mi smo željni čuda. Mnogi će krenuti za čudom jer savremenog čoveka privlači senzacionalizam. Većina sadržaja na mrežama je deo malih i velikih senzacija, ne bismo li skrenuli pažnju na sebe, a opet to pokazuje iskonsku glad za pravom ljubavlju, ali se čovek uvek okreće pogrešnim sadržajima“, kaže Vesin.

On ističe da mreže možemo sami da imamo u svojim rukama.

– Hristos je rekao apostolima, bacite mreže na dubinu. Spustiti svoje mreže na dubinu znači postati svestan sebe, svojih ograničenosti i koliko je bez Boga sve nemoguće. Treba da delimo, širimo i šerujemo ljubav, razumevanje i praštanje – kaže otac Miloš Vesin.

Merenje u lajkovima

“Ako ćemo već da merimo stvari u lajkovima, kao hrišćani trebalo bi više da dajemo, a manje da brinemo za popularna sviđanja i manje da dobijamo. Ovde se setim čuvenog grčkog starca Porfirija Kavsokalivita koji kaže da nije važno koliko nas drugi vole, već da treba da se brinemo o tome koliko mi volimo druge. Na tome treba da radimo“, smatra Vesin.

Reply
Share this

ZANIMLJIVOSTI