Bake su najbolje dadilje, ali i porodilje – izvitoperena je krilatica koja možda doslovno opisuje činjenicu da su majke u Srbiji iz godine u godinu sve vremešnije pa im je prosek starosti na granici isteka mladosti.

Podaci Republičkog zavoda za statistiku pokazuju da su porodilje od 1970. godine do danas u proseku starije za skoro četiri godine. Trend starenja majki se toliko ubrzao da se na pola decenije povećava za godinu dana. U proseku, najvremešnije su porodilje u prestonici koje se u većini odlučuju na materinstvo u tridesetim godinama, dok su najmlađe u najsiromašnijim regionima – istočnoj i južnoj Srbiji.

U udruženju “Roditelj” ističu da je rađanje deteta individualna stvar na koju utiču mnogi faktori.

– Mnoge žene opterećene su lošom ekonomskom situacijom, neizvesnošću i strahom od budućnosti zbog čega potomstvo odlažu do krajnjih bioloških granica. Smatraju da svojoj deci treba da obezbede adekvatne uslove pa zato nastoje da prvo imaju pravi posao i stan gde će začeti porodicu – objašnjava Angelina Radulović iz udruženja “Roditelj”.

Kako kaže, mnoge porodilje se susreću sa diskriminacijom na poslu, što obeshrabruje veliki broj potencijalnih majki.

– Treba imati u vidu da su nam žene sve više visokoobrazovane i emancipovanije, oslobođenje konzervativnog razmišljanja i tradicije. Zato im je na prvom mestu karijera pa onda porodica. S druge strane, i medicina nam je napredovala, što znači da nam je životni vek sve duži i kvalitetniji zbog čega se žene kasnije odlučuju na materinstvo što apriori nije nešto loše – ističe Radulović i dodaje kako je žalosno da su pozitivna iskustva porodilja na poslu izuzetak, a ne pravilo.

Ivan Marinković sa Instituta za demografiju smatra da se uloga žene uveliko promenila pa je ona puni akter svega što se dešava u društvu.

– Kako bi se ispunila potreba pojedinca za samostalnošću, neophodno je vreme da se posle školovanja napravi i poslovna karijera. U razvijenim društvima žene i muškarci sve kasnije stupaju u brak i roditeljstvo upravo jer je potrebno vreme da se sve to ostvari, ali i da se zadovolje i neke lične ambicije. Svuda u svetu gde je društvo razvijenije potreba za odlaganjem roditeljstva u pozniju reproduktivnu starost je veća, što dovodi do nedovoljnog ili malog broja rođene dece – kaže Marinković i dodaje da je Beograd u privrednom, kulturnom i svakom drugom smislu centar Srbije i zato se najviše približava modernim tokovima.

Ipak, da idealni uslovi za trudnoću ne postoje ili su teško ostvarivi dokaz su redovi ispred klinika za vantelesnu oplodnju.

– Do tridesete godine nisam želela da rađam jer muž i ja nismo imali dovoljno novca da živimo samostalno. Međutim, kada smo ostvarili taj cilj šest godina smo pokušavali da postanemo roditelji dok nam se to nije ostvarilo putem vantelesne oplodnje iz drugog pokušaja – naglašava Marija Đ.

Konzervativni jug i istok

Radulović smatra da nije neobično što žene najranije začinju porodicu u najsiromašnijim delovima zemlje.

– To je kulturološka stvar. Na jugu i istoku zastupljen je niži obrazovni status i tradicionalno shvatanje. Emancipovane žene ne žele da prepuste svoju decu slučajnosti – kaže Radulović.

Reply
Share this

ZANIMLJIVOSTI