Kripta sa kosturnicom u mauzoleju Srpskog vojničkog groblja u Solunu, gde je pokopano 5.580 srpskih junaka iz Prvog svetskog rata, više liči na vašarsku tezgu sa stranačkim materijalom nego na jedno od najsvetijih mesta našeg naroda.

Pijetet prema poginulim ratnicima iz Srbije koji su dali živote za odbranu zemlje u najvećem stradanju koje smo doživeli preti da bude potpuno urušen. Pre svega zbog nemara naših zvaničnika jer o groblju i mauzoleju zvanično brine Konzulat Srbije u Solunu, zatim i zbog raznih suvenira koji su u njoj ostavili posetioci najrazličitijih uverenja.

Tako u centralnom delu kripte stoji zastava političke partije “Dinara, Drina, Dunav” čije je predsednik Tomislav Bokan ovih dana osuđen na 10 meseci kućnog pritvora zbog protivzakonitog zapošljavanja radnika u novosadskom “Vodovodu”. Grb ove partije okačen je i na zidu kripte, pored grbova, zastava drugih partija, organizacija, školi, vojnih i policijskih grupa.

Možda i najupadljivije su ostavljene slike i kape generala Ratka Mladića i Radovana Karadžića pa bi tako neki zalutali nepoznavalac pomislio da je kripta podignuta u čast boraca iz ratova devedesetih.

– Stoje već više od decenije i niko ne reaguje. Vertikala ideologije nacionalizma uspostavlja se od Solunskog fronta do ratova devedesetih godina. To je intencija da protagonisti tih sukoba budu deo panteona srpskih heroja, a time se prlja časna tradicija iz Prvog svetskog rata – kaže Milivoj Bešlin, istoričar sa Instituta za filozofiju i društvenu teoriju Univerziteta u Beogradu.

Kako dodaje, to je, pre svega, muzej pa bi trebalo i da važe određena pravila šta tamo može, a šta ne da bude izloženo javnosti. Ovako vređaju sećanja na one zbog kojih je mauzolej i groblje nastalo. Konzulat Srbije u Solunu i posle višenedeljnih pokušaja naše redakcije nije odgovorio na pitanja ko i na koji način određuje šta će biti izloženo u kripti i kosturnici mauzoleja.

Svod čuva imena jedinica sa fronta

Idejnu skicu za kapelu i kriptu priredio je arhitekta Aleksandar Vasić od 1926. do 1928. pod stručnim nadzorom Budimira Hristodula, poznatog kao jedan od čuvenih 1.300 kaplara. Vasićevu ideju konačno je razradio ruski arhitekta Nikolaj Krasnov, darujući objektu finalni izgled. Na svodu i zidovima kapele upisana su imena svih srpskih vojnih jedinica koje su učestvovale u proboju Solunskog fronta. Prostorom dominira i luster izliven od topovskih čaura sa Kajmakčalana napravljen u obliku srpske krune.

Reply
Share this

ZANIMLJIVOSTI